Партеш
Партеш | |
|---|---|
 | |
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Гњилане |
| УНМИК | Партеш |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 24′ 06″ С; 21° 25′ 56″ И / 42.401635° С; 21.432268° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 473 m |
.svg)  Партеш Партеш на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38251 |
| Регистарска ознака | ГЛ |
Партеш (алб. Partesh или Parteshi) је насељено место у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Целокупно становништво чине Срби. Партеш је седиште истоимене УНМИК-ове општине Партеш, издвојене из општине Гњилане.
Историја[уреди | уреди извор]
У доба кнеза Лазара као топографски назив помиње се „Партеш Кладенац“. По народној традицији на овом месту село није никада постојало све до око 1750. године, када су се ту настанили неки досељени Албанци. Због блата на овом месту „они се промене са неким српским родовима из села Жеговца, па оду у планину, а Срби сиђу и настане се у Партешу“.
Српски конзул Тодор Станковић, Србин из Ниша, на путу ка Урошевцу, 1871. године, пролази кроз поморавска села и у свом путопису помиње Партеш и у њему 34 српских и 6 арнауташких кућа: "У Гњилану преноћих а сутра дан 25. јуна у 6¾ сахати пођох за Феризовиће. За по часа већ смо били у селу Доњем Ливочу, у којем живе Арнауташи, а одавде за по сахата стигосмо у село Партеш, које је до самог друма, на левој страни истог и у којем има 34 српске и 6 арнауташких кућа."[1]
У селу се налази црква Свете Тројице, подигнута 1996. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Попис по националној припадности[уреди | уреди извор]
- Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Српски родови:
- Павичићи (12 к., Св. Јован), пресељени из Жеговца око 1750. године. Симонићи (5 к.) и Ковачовци (18 к.) су постали од Павичића и имају исту славу.
- Кулићи (4 к., Св. Јован), досељени из Жеговца са Павичићима.
- Савићи или Кикерци (1 к., Св. Јован), досељени из Жеговца после Павичића. „Раселили“ се, јер су убили неког ћехају.
- Калаузићи (12 к., Св. Јован), досељени из Жеговца кад и горњи.
- Караџићи (9 к., Св. Никола), досељени после Савића и Калауза из Караџинца са Косова.
- Никићи/Мелези (4 к., Св. Никола), досељени око 1810. године са Копаоника. Прво се настанили у Влаштици, па боравили у Владову и око 1860. године су пресељени у Партешу. Мелезима су прозвани што су приликом досељавања са Копаоника знали албански језик, док у Горњој Морави тај језик од Срба још нико није говорио.
- Грбелићи (6 к., Св. Марко). Господари Џинићи их довели из Македоније око 1830. године. У почетку су 7 година живели у Церници и бавили се сточарством и „вођењем мечке“. Џинићи их преселе у равницу и нагнају на земљорадњу.
- Ивановци (1 к., Св. Арханђел), пресељени из Шилова 1895. године на имање своје мајке.
- Аџи-Перци (1 к., Св. Ђорђе), пресељени из Пасјана 1904. године од истоименог рода на наслеђено имање. Старином су из суседног села Носаља.
- Презимена која се јављају у селу су: Симић, Столић, Стошић, Савић, Станковић, Стевић, Стојковић, Стојановић, Јовић, Јоцић, Јовановић, Марковић, Митровић, Мирковић, Милошевић, Новаковић, Тасић, Трифуновић, Перић, Петковић, Гавриловић, Васић, Аксић (Зафировић), Лазић, Ђокић, Живковић, Цветковић, Караџић, Димић, Кецић, Дајић, Павић, Томић, Менковић и друга.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Пројекат Растко Косово и Метохија: Тодор П. Станковић : Путне белешке по Старој Србији 1871—1898”. www.rastko.rs. Приступљено 2020-06-25.
- ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 201 и 202 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]
- ^ Порекло презимена, село Партеш (Гњилане) poreklo.rs (језик: српски)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Партеш — видео из ваздуха (2017) facebook.com
