Пређи на садржај

Разлог (град)

Координате: 41° 53′ 00″ С; 23° 28′ 00″ И / 41.883333° С; 23.466667° И / 41.883333; 23.466667
С Википедије, слободне енциклопедије
Разлог
буг. Разлог
Поглед на град
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластБлагоевградска област
Становништво
Становништво
 — 2007.13.000
 — густина0,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41° 53′ 00″ С; 23° 28′ 00″ И / 41.883333° С; 23.466667° И / 41.883333; 23.466667
Апс. висина812 m
Површина221.114 km2
Разлог на карти Бугарске
Разлог
Разлог
Разлог на карти Бугарске
Веб-сајт
www.razlog.bg

Разлог (буг. Разлог) град је у Републици Бугарској, у југозападном делу земље, седиште истоимене општине Разлог у оквиру Благоевградске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај: Разлог се налази у југозападном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 150 km јужно, а од обласног средишта, Благоевграда град је удаљен 30 km источно.

Рељеф: Област Разлога се налази у области у високог Пирина, у омањом котлини у горњем току реке Месте. Сам град је на преко 800 m надморске висине.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Разлогу је оштрији облик континенталне климе са планинским утицајима.

Воде: Кроз Разлог протиче река Места горњим делом свог тока.

Историја

[уреди | уреди извор]
Народна светковина у Разлогу

Област Разлога је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Разлога је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

У месту Разлогу радила је српска народна школа 1870. године, па је престала.[1]

1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија

По проценама из 2007. године. Разлог је имао око 13.000 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Помаци. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године