Румен Радев
Изглед
Румен Радев | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||
Датум рођења | 18. јун 1963. | ||||||||||||||||
Место рођења | Димитровград, НР Бугарска | ||||||||||||||||
Религија | православље | ||||||||||||||||
Образовање | ВВШ „Георги Бенковски“ | ||||||||||||||||
Професија | Војно лице | ||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||
Супружник |
| ||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||
Политичка странка | Независни (1990—данас) Бугарска комунистичка партија (1985—1990) | ||||||||||||||||
Чин | генерал-мајор | ||||||||||||||||
|
Румен Радев (буг. Румен Радев; Димитровград, 18. јун 1963) је бугарски војни пилот у чину генерал-мајора и шести председник Бугарске.[1]
Од 2014. године до 2016. године служио је као командант Бугарског ратног ваздухопловства. Ту функцију је напустио како би се као независни кандидат (уз подршку левичарске Бугарске социјалистичке партије) кандидовао за председника Бугарске.
Радев, који се током кампање залагао за поновно зближавање Бугарске са традиционалним савезником Русијом, је у другом кругу са 59,4% гласова поразио Цецку Цачеву, кандидаткињу владајуће про-западне странке ГЕРБ и председницу парламента.[2][3][4] Након победе Радева, бугарски премијер Бојко Борисов најавио је своју оставку.[5][6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Pro-Russia candidate wins Bulgaria's presidential run-off
- ^ „Moldova and Bulgaria swing to the East as pro-Putin parties win presidential vote”. EuroNews. Приступљено 15. novembar 2016.
- ^ „Socialist Rumen Radev is Bulgaria's new president”. EuroNews. Приступљено 15. novembar 2016.
- ^ „Румен Радев нов претседател на Бугарија, Борисов најави оставка”. Nova Makedonija. Архивирано из оригинала 20. 11. 2016. г. Приступљено 15. novembar 2016.
- ^ „Bulgaria PM resigns after party defeated in presidential poll”. The Guardian. Приступљено 15. novembar 2016.
- ^ „Pro-Russia Candidate Appears Likely to Win Bulgarian Presidency”. The New York Times. Приступљено 15. novembar 2016.