Хана Арент

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хана Арент
Hannah Arendt 1975.jpg
Пуно имеХана Арент
Датум рођења(1906-10-14)14. октобар 1906.
Место рођењаХановер
Немачка
Датум смрти4. децембар 1975.(1975-12-04) (69 год.)
Место смртиЊујорк
САД
ШколаУниверзитет у Хајделбергу, Универзитет Алберт Лудвигс, Универзитет у Марбургу
ЕпохаФилозофија 20. века
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеФеноменологија
ИнтересовањаПолитичка филозофија
Модернизам
Филозофија историје

Хана Арент (нем. Hannah Arendt; Хановер, 14. октобар 1906Њујорк, 4. децембар 1975) је била немачка теоретичарка политике и филозоф јеврејског порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастала је у јеврејској породици која је припадала средњој класи. Одрастала је у тадашњем Кенигсбергу (данашњем Калињинграду, иначе родном месту Имануела Канта) и Берлину. Филозофију је студирала на универзитету у Марбургу са Хансом Јонасом, а Мартин Хајдегер јој је био професор. Са Хајдегером је започела дугу и страсну романтичну везу због које је касније била критикована због Хајдегерове подршке нацистичком покрету за време његовог ректорског мандата на универзитету у Фрајбургу.

У време првог раскида између ње и Хајдегера она се сели у Хајделберг где пише своју дисертацију, под Јасперсовим менторством, о концепту љубави у мисли светог Августина. Касније, 1929. године се удаје за немачког Јевреја Гинтера Штерна касније познатог као Гинтера Андерса. (Развели су се 1937. године.) Њена дисертација бива објављена исте године али она не добија квалификације неопходне за рад на немачким универзитетима. Неко време се бавила истраживањем антисемитизма али бива протерана у Париз. Ту упознаје књижевног критичара и филозофа, марксисту Волтера Бењамина. У Француској ради на помагању јеврејских избеглица те бива затворена у логор „Гурс“ али је успела да побегне након неколико недеља. Касније се удаје за Хајнриха Блихера те са њим бежи у САД. У Америци се активно бави помагањем Јеврејске заједнице. Пише и колумну за „Ауфбау“, јеврејске новине на немачком. Касније помаже јеврејским организацијама и често долази у Немачку. Постаје близак пријатељ са Јасперсом и његовом супругом.

Године 1950. Арентова постаје натурализовани држављанин САД и обнаља романтичну везу са Марином Хајдегером. Ради на различитим универзитетима САД као што су Беркли и Пристон. Била је и прва жена професор на америчком Универзитеу.[1]

Умрла је 1975. године у 69-ој години живота и сахрањена је испред „Бард колеџа“ где је њен супруг предавао дуги низ година.[1]

Филозофија[уреди | уреди извор]

Једна од главних тема размишљања Хане Арент јесте зло профилисано кроз системе управљања. Она је увела појмове „баналност зла“ и „радикалност зла“, који су у каснијој теорији послужили као водиље у истраживању модерног тоталитаризма.

Дела[уреди | уреди извор]

Међу њена најзначајнија дела спадају:

  • Порекло тоталитаризма, 1951.
  • Положај човека, 1958.
  • Између прошлости и будућности,
  • О револуцији, 1963.
  • Ајхман у Јерусалиму, 1963. које је описала као студију о баналности зла
  • Људи у мрачним временима,
  • О насиљу,
  • Живот духа.

Лауреат многих међународних награда, међу којима „Лесингове награде“ 1959. и награде „Сигмунд Фројд1967. У Дрездену 1993. основан Институт „Хана Арент“, за истраживање тоталитаризма. Многа од њених дела су преведена на српски језик.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Арент, Хана. Шта је филозофија егзистенције?. Београд : Досије студио, 2013. стр. 39—42. ISBN 978-86-6047-106-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

Рахел Фарнхаген[уреди | уреди извор]

Посебна питања и записници[уреди | уреди извор]

Аудиовизуелни записи[уреди | уреди извор]

Књиге и монографије[уреди | уреди извор]

Аутобиографија и биографија[уреди | уреди извор]

Критични радови[уреди | уреди извор]

Историјски[уреди | уреди извор]

Поглавља и прилози[уреди | уреди извор]

Речници и енциклопедије[уреди | уреди извор]

Часописи[уреди | уреди извор]

Новине[уреди | уреди извор]

Тезе[уреди | уреди извор]

Вебсајтови[уреди | уреди извор]

Биографије, генеалогије и хронологије[уреди | уреди извор]

Институције, локације и организације[уреди | уреди извор]

Центар Хана Арент[уреди | уреди извор]

Мапе[уреди | уреди извор]

Спољашње слике[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]