Банатски Брестовац

Банатски Брестовац
Банатски Брестовац;
	Православна црква у селу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Панчево
Становништво
— 2011.	3.251
— густина	56/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 39″ С; 20° 48′ 27″ И / 44.727591° С; 20.807517° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	61 m
Површина	57,3 km2
	Банатски Брестовац Банатски Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26234
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становник.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 46.52" источне географске дужине.

У близини Банатског Брестовца, поред Дунава, налази се камп и насеље Јабуков цвет. Основано је на месту које се користило као стационар за раднике током бетонирања дунавског насипа. У почетку је настао само камп, а касније настаје и зидано насеље. Камп је је посећен од стране домаћих и иностраних туриста. Насеље је снабдевено струјом.

Порекло имена, прошлост[уреди | уреди извор]

Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.

Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава. Брестовац је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвитерату.^[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Престовац" припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.^[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту су записана два свештеника. Пароси, поп Живан Поштић (рукоп. 1787) и поп Григорије Стеговић (1782). Поп Григорије је рукоположен у Босни, у Новој Дубици и населио се ту (у војној граници) са својим народом августа 1796. године.^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).

У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.068
1953.	4.289
1961.	4.322
1971.	3.809
1981.	3.865
1991.	3.715	3.661
2002.	3.517	3.618

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	3.029	86,12%
Муслимани	179	5,08%
Роми	97	2,75%
Југословени	42	1,19%
Бошњаци	18	0,51%
Црногорци	13	0,36%
Македонци	12	0,34%
Мађари	8	0,22%
Хрвати	6	0,17%
Бугари	6	0,17%
Словаци	4	0,11%
Руси	3	0,08%
Румуни	3	0,08%
Чеси	1	0,02%
Немци	1	0,02%
непознато	60	1,70%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	24	32
80+	23	39
75—79	46	92
70—74	72	106
65—69	80	107
60—64	79	101
55—59	71	64
50—54	131	108
45—49	182	146
40—44	145	141
35—39	106	122
30—34	88	85
25—29	108	106
20—24	156	122
15—19	145	141
10—14	117	104
5—9	84	92
0—4	78	74
Просек :	38,0	40,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	871	944	1.053	1.027	1.068	1.106	1.067

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	204	204	167	245	129	78	25	8	1	6	3,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.456	464	887	68	35	2
Женски	1.512	305	894	287	26	0
УКУПНО	2.968	769	1.781	355	61	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	738	232	0	2	220
Женски	382	130	0	0	50
УКУПНО	1.120	362	0	2	270
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19	37	50	9	42
Женски	1	1	55	27	8
УКУПНО	20	38	105	36	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	31	23	15	8
Женски	5	15	6	27	42
УКУПНО	6	46	29	42	50
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	39
Женски	7	0	0	8
УКУПНО	17	0	0	47

Становништво[уреди | уреди извор]

1910	3,752	Немци	63.4%	Срби	34.8%
1921	3,805	Немци	69.5%	Срби	29.5%
1935	N/A	Немци	2,478	Срби	N/A
1991	3,715	Срби	87.07%	Муслимани	7.51%	Југословени	1.91%	Роми	1.31%	Црногорци	0.64%	Хрвати	0.45%
2002	3,517	Срби	86.12%	Муслимани	5.08%	Роми	2.75%	Југословени	1.19%	Црногорци	0.36%	Хрвати	0.17%

Галерија[уреди | уреди извор]

Месна заједница. Место где је до 1945. била католичка црква

Познате личности[уреди | уреди извор]

Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер
Слађана Стаменковић, атлетичарка- маратонка^[8]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Mi smo pretrčali polumaraton, a vi? | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. Приступљено 2021-09-17.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.

[2] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[3] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[4] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[8] „Mi smo pretrčali polumaraton, a vi? | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. Приступљено 2021-09-17.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]