Пређи на садржај

Comes sacrarum largitionum

С Википедије, слободне енциклопедије

Гроф државне благајне (лат. Comes sacrarum largitionum) била је титула високих чиновника централне администрације позног Римског царства у доба Домината (293-476). После пада Западног римског царства (476), функција се одржала у Византији још неко време. Његова функција била је слична функцији министра финансија.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Реформе цара Диоклецијана (293-305) и Константина Великог (324-337) имале су за циљ да ојачају централну власт и ослабе власт намесника у провинцијама, чије су побуне и узурпације обележиле цео 3. век и довеле до кризе Римског царства. То је постигнуто одвајањем војне и цивилне власти у провинцијама, дијецезама и префектурама, и формирањем централне државне администрације.[1]

Функција

[уреди | уреди извор]

Изграђивањем централне државне управе у доба цара Константина Великог (324-337), на врху централне администрације Царства били су канцелар и министар правосуђа. На челу финансијске управе (министарства финансија) стајали су шефови државне благајне (fiscus) и приватне царске благајне (res privatae), који се од Константиновог времена зову гроф државне благајне (лат. comes sacrarum largitionum) и гроф приватне благајне (лат. comes rerum privatarum). Њихова улога била је донекле ограничена тиме што се у провинцијама основна дажбина - анона (лат. annona), плаћала непосредно префектури преторија.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига. стр. 55—57.