Natrijum acetat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum acetat
Ball-and-stick model of the acetate anion
Natrijum katjon
IUPAC ime
Naziv po klasifikaciji Natrijum etanolat
Identifikacija
CAS registarski broj 127-09-3 YesY
[6131-90-4] (trihidrat)
PubChem[1][2] 517045
ChemSpider[3] 29105
RTECS AJ4300010 (anhidrat)
AJ4580000
Svojstva
Molekulska formula C2H3NaO2
Molarna masa 82.03 g mol−1
Agregatno stanje beo prah
Gustina 1.528 g/cm3
1.45 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja

324 °C (anhidrat)
58 °C (trihidrat)

Tačka ključanja

881.4 °C (anhidrat)
122 °C (trihidrat)

Rastvorljivost u vodi 36.2 g/100 ml (0°C)
46.4 g/100 mL (20°C)
139 g/100 mL (60°C)
170.15 g/100 mL (100°C)
Rastvorljivost rastvorna u etanolu (5.3 g/100 mL (trihidrat)
Baznost (pKb) 9.25
Indeks refrakcije (nD) 1.464
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklonalna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) Spoljašnji MSDS
Opasnost u toku rada Iritant
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Tačka paljenja 250 °C
Tačka spontanog paljenja 607 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum acetat je bezbojna so natrijuma sa sirćetnom kiselinom. Dobija se putem reakcije natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum hidrogen karbonata sa sirćetnom kiselinom. Ova so ima slab sirćetni miris.[4]

Osobine[уреди]

Iz vodenog rastvora natrijum acetat kristalizira sa 3 mola kristalne vode: Na(CH3COO) • 3 H2O. Ovaj trihidrat formira velike bezbojne kristale.[5] Dobro je rastvorljiv u vodi (612 g/l pri 20 °C). Raspada se na 58 °C. Na višim temperaturama isparava kristalna voda, te nastaje bezvodni natrijum acetat Na(CH3COO). Ova bezvodna so je takođe bezbojna. Ona je veoma higroskopna, te lako vezuje vlagu iz vazduha. Nešto slabije je rastvorljiva u vodi (365 g/l pri 20 °C).[6] Smješa natrijum acetata i sirćetne kiseline se koristi kao pufer, što znači da njena pH vrednost ostaje gotovo ista nakon dodavanja (manjih količina) baza ili kiselina.[7] Natrijum acetat se slabo rastvara u alkoholima.

Upotreba[уреди]

Natrijum acetat kao dodatak hrani nosi oznaku E262. Koristi se kao regulator kiselina, i kao sredstvo za konzerviranje voća i povrća, zatim za konzerviranje peciva, ribe, salate, majoneza i drugih namirnica.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  6. ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  7. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]