Примордијална божанства грчке митологије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Примордијална божанства грчке митологије представљају прву генерацију божанстава, насталу на почетку свемира, коју су наслиједили Титани, а затим и Олимпски богови. Њихово име Протогени (грч. Πρωτογενοι, једнина Протоген или Протогенос) значи „прворођени“ или „древни“.

Примордијална божанства су прва бића која су настала. Они обликују сами свемир и као такви су бесмртни. Група су божанстава од којих су сва остала настала. Након њих власт над свемиром су преузели Титани, дјеца Геје и Урана.

Настанак[уреди | уреди извор]

Углавном се сматра да су прва божанства која су настала из Хаос(а), мада неки извори помињу два божанства која су била родитељи осталих. Ова божанства представљају различите елементе природе. Хаос је некада сматрана супругом Хрона умјесто Ананке. Примордијалне богиње могу добити дјецу партеногенезом, као и полним односима.

Божанства према Хесиоду[уреди | уреди извор]

Према Хесиодовој Теогонији (око 700. године п. н. е.):

  • Хаос (празнина, почетак, ваздух смртника) – бесполно (некада женског род)
    • Ереб (тама) – м. и Никта (ноћ) – ж.
    • Геја (Мајка Земља) – ж.
    • Тартар (велика паклена јама, која је посматрана и као божанство и као подземни свијет) – м.
    • Ерос (љубав) – м.

Божанства према осталим изворима[уреди | уреди извор]

Другачији родослови[уреди | уреди извор]

Антички Грци су имали много различитих идеја о својим примордијалним божанствима, које су касније прихватили Римљани. Многи родослови које су смислили грчки пјесници имају различите богове као првонастале.

Илијада[уреди | уреди извор]

„Илијада“, an еп о Тројанском рату, који се приписује Хомеру, (усмено предање 700. или 600. године п. н. е.) говори да је Океан (вјероватно и његова жена Тетија) отац свих божанстава.[1]

Алкман[уреди | уреди извор]

Алкман (око 600. године п. н. е.) сматра да је Тетида прва богиња, која је направила poros „пут“, tekmor „путоказ“ и skotos „таму“ у непрокрченој, безизражајној празнини.

Орфизам[уреди | уреди извор]

Орфичка поезија (око 530. п. н. е.) је поставила Никту (Ноћ) као прво божанство. Такође, према орфичкој традицији, Фан (мистично орфичко божанство свјестлости и стварања, некада поистовјећен са старијим Еросом) је првобитни владар свемира, који се излегао из космичког јајета.[2]

Аристофан[уреди | уреди извор]

Аристофан (око 456–386. п. н. е.) је написао у својим „Птицама“ да је Никта прво божанство и да је она произвела Ероса из јајета.

Филозофи[уреди | уреди извор]

И филозофи класичне Грчке су градили своје космогоније, са својим примордијалним божанствима:

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хомер, Илијада (Књига 14)
  2. ^ Фан на пројекту Теои, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]