Јелена Исинбајева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Исинбајева
Osaka07 D4A Isinbayeva Celebrating.jpg
Јелена Исинбајева у Осаки 2007. године
Лични подаци
Датум рођења: 3. јун 1982.
Место рођења: Волгоград
Држава рођења: Совјетски Савез
Држављанство: Русија руско
Висина: 1.74 м
Спортске информације
Дисциплине: Скок мотком
Лични рекорди: 5,06м (на отовреном) (видео)

5,01 м (у дворани)(видео)

Награде: Спортисткиња године у свету (2006, 2008)
Најбоља светска атлетичарка (2004, 2005)
ИААФ атлетичарка године (2004, 2005, 2008)
Најбоља европска атлетичарка (2005, 2008)
Најбоља европска спортисткиња (2005, 2008, 2013)
Награда Принца од Астурије за спорт (2009)
Orden for Service IV.png Орден заслуга за отаџбину IV степена
Orden of Honour.png Орден части
Знак ЗМС России (до 2007).jpg Заслужни мајстор спорта Русије

Јелена Гаџијевна Исинбајева (рус. Елена Гаджиевна Исинбаева, Волгоград, 3. јун 1982) руска скакачица мотком Двострука је олимпијска победница (2004. и 2008), трострука свеетска првакиња на отвореном, а четверострука у дворани и власница светског рекорда (на отвореном) и олимпијског рекорда. Због својих резултата сматра се највећом скакачицом мотком свих времена, иако је женски скок мотком млада дисциплина.[1][2]

Девет пута освајала је златну медаљу на највећим такмичењима, а двапут је освојила џекпот у Златној лиги (2007. и 2009). Након лоших наступа на СП-има 2009. и 2010. повукла се из такмичења на годину дана.

Године 2005. постала је прва жена у историји с прескочених 5 метара. Тренутни светски рекорд (5,06 м) поставила је у Цириху у августу 2009. Њен светски рекорд у дворани (5,01 м) трајао је нешто више од 1 године[3] и био је њен 28. светски рекорд у каријери. Дана 2. марта 2013. Џенифер Сур придружила се Исинбајевој као друга жена с прескочених 5 м, срушивши том приликом светски рекорд у дворани.

Исинбајева је 3 пута проглашавана светском атлетичарком године (2004, 2005. и 2008), а још 2 пута Лауреусов спортиста године (2007. и 2009). Такође је добитница и Награде принца Астурије за спорт (2009). Једна је од само 8 атлетичара који су побеђивали на кадетским, јуниорским и сениорским светским првенствима у једној дисциплини (остали су Валери Адамс, Јусејн Болт, Вероника Кембел-Браун, Жак Фрајтаг, Кирани Џејмс, Јана Питмен, Дани Самјуелс и Давид Шторл).

Каријера[уреди]

Рођена је од мајке Рускиње и оца Табасарана. Од 5. до 15. године тренирала је гимнастику, али на крају је напустила тај спорт јер су је, како је расла, почели сматрати превисоком да би била конкурентна.

Пола године након што се пребацила на скок мотком, у доби од 16 година, дошла је до прве веће победе (резултатом од тачно 4 м). Било је то 1998. на Светским играма младих у Москви. То је за Исинбајеву било тек треће атлетско такмичење у каријери.[4] Исту висину прескочила је и на Светском јуниорском првенству 1998. у француском Ансију, али јој је за медаљу требало још 10 цм.

Поправила је ову висину 1999. на Светском кадетском првенству у пољском Бyдгошчу. Прескочила је 4,10 м и освојила своје друго злато.

На Светском јуниорском првенству 2000.. поново је била прва испред Немице Анике Бекер, савладавши висину 4,20 м. Исте године скок мотком за жене дебитовао је на Олимпијским играма у Сиднеy, где је славила Американка Стејси Драгила. Исинбајева тада није успела проћи квалификације за финале. Али 2001. освојила је ново злато, овог пута на Европском јуниорском првенству с висином 4,40 м.

И у 2002. Исинбајева је наставила побољшавати резултате, прескочила је 4,55 м на Европском првенству у Минхену, што јој је донело прву сениорску медаљу с првенстава (сребрну). Злато је однела Светлана Феофанова за 5 цм.

Први светски рекорди и олимпијско злато[уреди]

Година 2003. била је још једна година напретка за Исинбајеву. Победила је на Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2003.Европском првенству за млађе сениоре (У-23) у Бидгошчу прескочивши 4,65 м. Исте године 13, јула, 40 дана након 21. рођендана, поставила је свој први светски рекорд у каријери на митингу у британском Гејтсхеду – 4,82 м, што ју је учинило фавориткињом за освајање златне медаље на Светском првенству наредног месеца. На крају је завршила са бронзом, иза Феофанове и Бекер.

На атлетском митингу у Доњецку у Украјини, фебруара 2004. поставила је нови светски рекорд у дворани савладавши висину 4,83 м, али Феофанова га је већ следеће седмице поправила за 2 цм. Наредног месеца, на Светском првентву дворани у Будимпешти, Исинбајева је освојила злато, поправивши успут светски рекорд за 1 цм и оставивши иза себе Стејси Драгилу (тада актуелну олимпијску победницу) и Феофанову (тада актуелну светску првакињу и на отвореном и у дворани). ИААФ је сва 3 ова рекорда сматрао апсолутним (и на отвореном и у дворани), тако да је нови, заједнички рекорд износио 4,86 м.

Дана 27, јуна Исинбајева је поново учествује у Гејтсхеду, где је још једном поправила светски рекорд за 1 цм. Феофанова је опет одговорила наредне седмице у Хераклиону, срушивши рекорд такође за 1 цм. да би га 25. јула Исинбајева вратила прескочивши 4,89 м у Бирмингему, а 5 дана касније додала је још 1 цм на рекорд у Лондону.

На Олимпијским играма 2004. у Атини дошла је до златне медаље с новим светским рекордом - 4,91 м. Рекорд је трајао до митинга у Бриселу, кад га је опет поправила за 1 цм, што јој је био 8. светски рекорд те године. Због свих ових успеха у сезони 2004. ИААФ ју је прогласио атлетичарком године.

Светска и европска првакиња[уреди]

На Европском дворанском првенству 2005. у Мадриду Исинбајева је освојила злато уз нови дворански светски рекорд (4,90 м). У јулу 2005. обарала је светски рекорд 4 пута на 3 митинга. Прво је у Лозани оборила свој рекорд за 1 цм (4,93 м), што јој је био 14. светски рекорд, а дошао је само 3 месеца након што је оборила дворански рекорд (4,89 м) у француском Лијевену, а 11 дана касније у Мадриду додала је још 2 цм и подигла рекорд на 4,95 м. У Лондону 22. јула, након што је поправила рекорд за још 1 цм (на 4,96 м), затражила је да се летвица подигне на 5,00 м. Успела је прескочити и тако постала прва жена у историји која је прешла некад митску границу од 5 м, и то из првог покушаја.

Исинбајева даје интервју после победе на СП 2007. у Осаки

Након што је финале скока с мотком на СП 2005. у Хелсинкију било померено због изузетно лошег времена, Исинбајева је још једном срушила светски рекорд прескочивши 5,01 у другом покушају и оставивши другопласирану 41 цм иза себе, што је највећа разлика икад на СП-у или Олимпијским играма у овој дисциплини.[5] То је већ био 18. светски рекорд у каријери тада 23-годишње Рускиње и њена успешна сезона окруњена је другом узастопном наградом за светску атлетичарку године.

На дворанском митингу 12. фебруара 2006. у Доњецку поправила је светски рекорд на 4,91 м. У марту је одбранила титулу на Светском првенству пред домаћом публиком у Москви. На Европском првенству на отвореном исте године у Гетеборгу такође је освојила злато савладавши 4,80 м, чиме је поставила рекорд европских првенстава. То је била једина златна медаља која јој је дотад недостајала у колекцији. У септембру је побиедила на Светском купу у Атини, наступајући за Русију.

Сезона 2006. окруњена је Лауреусовом наградом за светског спортисту године.

Друго светско и олимпијско злато[уреди]

У Доњецк 10. фебруара 2007. још једном је поправила дворански рекорд прескочивши 4,93 м, што јој је био 20. светски рекорд.

Исте године 8. августа одбранила је титулу светске првакиње на отвореном у Осаки савладавши висину 4,80 м, након чега је покушала поправити рекорд на 5,02 м, али је сва 3 пута рушила летвицу. Њене противнице нису могле више од 4,75 м.

Исинбајева обара рекорд у Осаки

Те године освојила је и џекпот у Златној лиги (који је поделила са Сањом Ричардс) након победа на свим митинзима. У овој сезони остала је непоражена, победивши 18 пута у 18 учешћа.[6]

Током зимске сезоне 2008. поставила је свој 21. светски рекорд у дворани прескочивши 4,95 м у Доњецку 16. фебруара. Идућег месеца трећи пут заредом постала је светска дворанска првакиња на Светском првенству у Валенсији, оставивши иза себе Џенифер Стучински.[7]

На првом такмичењу на отвореном те сезоне 11. јула, на митингу Голден гала у Риму поправила је светски рекорд на 5,03 м. То је био њен први светски рекорд на отвореном након Светског првенства 2005. Изјавила је да је толико пута неуспешно покушавала напасти 5,02 м да јој је тренер рекао да нешто промени, па је тако покушала на 5,03 м.[8] Овај рекорд дошао је баш у тренутку кад се почело шпекулисати о њеном паду с врха ове ранг листи ове дисциплине, а након што је Стучински прескочила 4,92 м на америчким квалификацијама за учешће на Олимпијске игре. Исинбајева је рекла да је то мотивирало да задржи своју репутацију највеће светске скакачице с мотком.[9] Неколико седмица касније, на Лондонском гран прију, Исинбајева и Стучински први су пут скакале једна против друге на отвореном у тој сезони. Исинбајева је победила испред Американке. Обе су покушале напасти 5,04 м. Исинбајева је у свом посљедњем покушају била невероватно близу успјеха – летвица је пала тек кад је Исинбајева пала на доскочиште.[10]

Нови свеетски рекорд, 23. у каријери, ипак је успела поставити 29. јула на Атлетском митину у Монаку.[11]

На Олимпијским играма 2008. у Пекингу, 18. августа, за наставак њене олимпијске владавине била су јој довољна само 2 скока. На крају је поново срушила светски рекорд савладавши 5,05 м.[12]

Дана 23. новембра у Монаку изабрана је за светску атлетичарку године трећи пут у каријери, заједно с јамајканским спринтером Јусејном Болтом.

Пауза и повратак[уреди]

Сезону 2009. почела је тако што је постала прва жена која је прескочила 5,00 м у дворани. Прво је поправила тада важећи рекорд за 1 цм (на 4,97 м), а затим је подигла летвицу на 5,00 м и прескочила и то. Све се то десило 15. фебруара у Доњецку на митингу Звезде скока мотком. То је била шеста узастопна година у којој је Исинбајева поставила светски рекорд на овом митингу.[13]

На Светском првенсту 2009. у Берлину доживела је други пораз те сезоне након што је остала без иједне прескочене висине (први покушај имала је на 4,75 м и рушила, затим је преостала 2 покушаја пренела на 4,80 и такође рушила). Злато је освојила Пољакиња Ана Роговска, која је победила Исинбајеву и на Лондонском Гран прију у мају.[14]Ипак, Исинбајева је на митингу Златне лиге у Цириху поново поправила светски рекорд прескочивши 5,06 м., за који је 2. септембра добила је Награду принца Астурије за спорт за 2009. годину. Такође је поново изабрана за Лауреусову спортисткињу године у свету, што јој је била 5. номинација за ову награду у исто толико година.[15]

Надала се да ће неуспех из Берлина оставити иза себе циљајући на рушење светског рекорда на Севетском првенству у дворани 2010.[16] Прескочила је почетну висину (4,60 м), али је затим трипут рушила летвицу на 4,75 м и завршила такмичење на 4. месту, оставши без медаље други пут заредом.[17] Након разочарења на другом узастопном већем првенству одлучила је направити паузу и привремено се повући из спорта како би се опоравила, рекавши: "Пауза од такмичења апсолутно ми је потребна. Након више од 8 година врло напорног тренирања и такмичења на највишем нивоу и на отвореном и у дворани требам застати како би се моје тело адекватно опоравило."[18]

Пропустила је прилику да одбрани титулу на Европском првенству 2010, па је злато отишло Феофановој, док је Фабиана Мурер из Бразила победила у укупном ппласмани шрве сезоне Дијамантне лиге. Током паузе Исинбајева је наставила тренирати с Виталијем Петровим, али се на такмичењима није појављивала све до почетка дворанске сезоне 2011.[19] Вратила се на митингу "Руска зима" у фебруару и демонстрирала повратак у форму прескочивши 4,81 м из првог покушаја, уверљиво победивши Феофанову.[20]

У марту је прекинула сарадњу с Петровим и вратила се свом пријашњем тренеру, Јевгенију Трофимовом[21], који ју је тренирао од њене 15. године до 2005. Током летне сезоне 2011. учествовала је на тек неколико митинга, победивши на Атлетском митингу ДН Галан Дијамантне лиге у Стокхолму 29. јула и постигавши најбољи резултат сезоне: 4,76 м. Међутим, на Светском првенству 2011. у Тегуу опет је остала без медаље, завршивши на 6. месту.


Атлетиком је почела да се бави у својој петнаестој години, а 2006. је проглашена за најбољу спортисткињу на свету. 22. јула 2005. у Лондону је прескочила пет метара и тако постала прва жена којој је то пошло за руком. Њен тренутни лични и уједно и светски рекорд 5,06 m постављен је 28. августа 2009. у Цириху. Живи у Доњецку, Украјина где је тренирала под надзором Сергеја Бупке. Изабрана је за почасног грађанина тог града.

Избором Сергеја Бубке у Међународни олимпијски комитет (МОК), Исинбајева наставља са новим тренером Сергејем Петровом. У 2007. бележи неколико победа на великим такмичењима, а највећи успеси су прво место на Светском првенству у Осаки, и победа у Златној лиги, где је заједно са Сањом Ричардс из Јамајке (400 м) поделила награду од милион долара.

Исинбајева је висока 174 цм, а тешка 66 кг.

Светска атлетска федерација ИААФ је прогласила Јелену Исинбајеву за најбољу атлетичарку света у 2004, 2005. и 2008. години, а Европска атлетска асоцијација (ЕАА) за најбољу атлетичарку Европе за 2004. и 2008. годину.

Развој светских рекорда Јелене Исинбајеве[уреди]

Исинбајева је поставила 17 светских рекорда на отвореном и 13 у дворани. Неколико њених светских рекорда у дворани ратификовани су као апсолутни светски рекорди.[22]

Светски рекорди
Резултат (м) Место Датум
4,82 Гејтсхед 14. 7. 2003.
4,83д Доњецк 15. 2. 2004.
4,86д Будимпешта 6. 3. 2004.
4,87 Гејтсхед 27. 6. 2004.
4,89 Бирмингем 25. 7. 2004.
4,90 Лондон 30. 7. 2004.
4,91 Атина 24. 8. 2004.
4,92 Брисел 3. 9. 2004.
4,93 Лозана 5. 7. 2005.
4,95 Мадрид 16. 7. 2005.
4,96 Лондон 22. 7. 2005.
5,00 Лондон 22. 7. 2005.
5,01 Хелсинки 12. 8. 2005.
5,03 Рим 11. 7. 2008.
5,04 Монако 29. 7. 2008.
5,05 Пекинг 18. 8. 2008.
5,06 Цирих 28. 8. 2009.
Светски рекорди у дворани
Резултат (м) Место Датум
4,81 Доњецк 15. 2. 2004.
4,83 Доњецк 15. 2. 2004.
4,86 Будимпешта 6. 3. 2004.
4,87 Доњецк 12. 2. 2005.
4,88 Бирмингем 15. 2. 2005.
4,89 Лијевен 18. 2. 2005.
4,90 Доњецк 26. 2. 2005.
4,91 Доњецк 6. 3. 2005.
4,93 Доњецк 12. 2. 2006.
4,95 Доњецк 10. 2. 2007.
4,97 Доњецк 16. 2. 2008.
5,00 Доњецк 15. 2. 2009.
5,01 Стокхолм 23. 2. 2012.

Рекорди које је поставила[уреди]

Ово је списак свих рекорда светских и европски првенстава и других такмичења, у разним категоријама, које је Исинбајева поставила у својој каријери.
(Подебљани рекорди су важећи и данас 1. септембра 2015.)

Катекорија рекорда Резултат Место Датум
Светски рекорди за кадете 4,10 м Бидгошћ, Пољска 18. јул 1999.
Рекорди светских првенстава за јуниоре 4,20 м Сантијаго де Чиле, Чиле 8. октобар 2000.
Рекорди европских првенстава за јуниоре 4,40 м Гросето, Италија 21. јул. 2001.
Светски јуниорски рекорди 4,46 м Берлин, Немачка 2. август 2001.
Светски јуниорски рекорди 4,47 м Будимпешта, Мађарска 10. 2. 2001.
Рекорди европских првенства за млађе сениоре 4,65 м Бидгошћ, Пољска 19. јул 2003.
Олимпијски рекорд 4,91 м Атина, Грчка 24. август 2004.
Олимпијски рекорд 5,05 м Пекинг, Кина 18. август. 2008.
Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани 4,86 м Будимпешта, Мађарска 6. март. 2004.
Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном 5,01 м Хелсинки, Финска 12. август 2005.
Рекорди европских првенства у атлетици на отвореном 4,90 м Мадрид, Шпанија 6. март. 2005.
Рекорди европских првенства у атлетици у дворани 4,80 м Гетеборг, Шведска 12. август 2006.
Светски атлетски рекорди у дворани 5,01 м Стокхолм, Шведска 23. 2. 2012.
Светски рекорд 5,06 м Цирих, Швајцарска 28. август 2009.
Златна лига 5,06 м Цирих, Швајцарска 28. август 2009.

Референце[уреди]

  1. „Pole-Vaulter Keeps a Low Profile During Her Ambitious Ascent”. The New York Times. 2. 2. 2007. Приступљено 19. 6. 2011. 
  2. „Athletics: Pole-vault diva toys with foes and fans”. The New York Times. 29. 8. 2007. Приступљено 19. 6. 2011. 
  3. „New world record for Isinbayeva”. Eurosport. Yahoo! Sports. 23. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012. 
  4. Russia’s pole vault champ hails Moscow’s 2010 Youth Olympics bid | Sports | RIA Novosti, En.rian.ru, 18. 12. 2007.
  5. "Bekele and Isinbayeva win Athletes of the Year titles for second year", IAAF.org, 10. 9. 2005.
  6. "Shaheen, Isinbayeva, Klüft... athletics' current best win streaks", IAAF.org.
  7. "Ten to watch: Yelena Isinbayeva", BBC Sport, 5. 8. 2008.
  8. "I run faster, I long jump longer, but more important, inside I feel so happy" – Isinbayeva – ÅF Golden League, Rome, IAAF.org, 12. 7. 2008.
  9. "Yelena Isinbayeva (RUS) is the female Waterford Crystal European Athlete of the Year 2008", European-athletics.org.
  10. "Silnov scales 2.38 m world lead in London – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 25. 7. 2008.
  11. "Isinbayeva 5.04 m World record; another four season leads in Monaco – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 29.7 2008.
  12. "BBC SPORT | Olympics | Results – Monday 18 August", BBC News, 24. 8. 2008.
  13. "Isinbayeva debuts with 5.00m World Record in Donetsk!"
  14. Cherry, Gene (17. 8. 2009). „"Poland's Rogowska ends Isinbayeva's streak"”. Reuters. 
  15. "Isinbayeva wins prestigious world sports award again", IAAF, 27. 5. 2009.
  16. "World Indoor Athletics 2010: Yelena Isinbayeva aims for new pole vault record", The Daily Telegraph, 11. 3. 2010.
  17. Bob Ramsak, "Doha 2010 – Murer upgrades to gold in women's Pole Vault", IAAF, 14. 3. 2010.
  18. "Pole vaulter Yelena Isinbayeva takes indefinite break", BBC Sport, 10. 4. 2010.
  19. David Martin, "INTERVIEW – Nerveless Isinbayeva back to reclaim throne", Reuters, 3. 2. 2011.
  20. N. Dolgopolov i R. Orlov, "Isinbayeva makes 4.81m comeback in Moscow", IAAF, 6. 2. 2011.
  21. „"Isinbayeva returns to former mentor Trofimov"”. Reuters. SuperSport. 13. 3. 2011. Приступљено 17. 8. 2012. 
  22. „Године 2000. ИААФ преправља правило 260.6а у правило 260.18. које каже да се светски рекорди (у супротности са светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту с коровом или без њега. До данас ова промена утицала је само на једну дисциплину — скок мотком за жене, али она није примењена ретроактивно. Зато се светски рекорди из 2000. и 2001, које су поставиле Драгила и Феофанова у дворани могу сматрати апсолутним и појавити на овом списку“,[1] (str. 546) Ово правило важи и са висине Исинбајеве и Феофанове из 2004.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: