Љуково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љуково
Српска православна црква у Љукову
Српска православна црква у Љукову
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Инђија
Становништво
Становништво (2011) 1525
Густина становништва 54,3* ст/km²
Положај
Координате 45°01′20″N 20°01′18″E / 45.022166, 20.021666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 118 m
Површина 40,7* km²
Љуково на мапи Србије
{{{alt}}}
Љуково
Љуково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22321
Позивни број 022
Регистарска ознака IN


Координате: 45° 01′ 20" СГШ, 20° 01′ 18" ИГД

Љуково је насеље у Србији у општини Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1525 становника.

Историја места[уреди]

Први помен села Љукова потиче из 1420. године. Касније је тај предео описиван као пустара, која је од 1718. године била део митровачког спахилука. У наредном периоду смењиваће се власници овог засеока, чији су житељи били смештени у скромним кућама за властелинске раднике. Три имућна карловчана закупиће га 1723. год. Крушедол ће га држати од 1725. год. а патријарх Арсеније IV препустиће га породици Пејачевић 1740. год. Историја развитка села у основном облику започиње после Првог светског рата, тачније 1922. године када се на просторе пустаре Љуково насељавају колонисти из Лике и Кордуна. За време Другог светског рата цело место било је расељено од стране усташа, да би по завршетку истог један део расељених се вратио на своја огњишта. Тада заправо почиње нагли пораст у броју становника, све до момента када место постаје посебан статистички округ, који ће временом, попримити особености приградског насеља суседне Инђије.

У селу постоји огранак Основне школе ,, Петар Кочић из Инђије, као и Културно уметничко друштво ,, Чигра, које је основано 2002. године и које броји 50 чланова, пре свега деце од 4 до 20 година, а која негују традицију и фолклорно благо нашег народа. Фудбалски клуб Љуково такмичи се у новосадско- сремској лиги.

Храм Успења Пресвете Богородице је место богослужења у Љукову. Са изградњом истог започело се 1990. године на иницијативу протојереја- ставрофора Божидара Ћурчића, пароха у Инђији, а у сарадњи са мештанима и Димитријем Цреваром. Исте године, епископ сремски Господин Василије осветио је темеље храма, најављујући стварање црквене општине. Након смрти пароха, радове на изградњи храма преузела је на себе Месна Заједница.

Међутим, недуго после тога градилиште је запустело све до доласка јереја Боривоја Веселиновића, који је иначе и рођен у Љукову, када се радови настављају и храм се ставља под кров. Године 2000- те на иницијативу госпође Славице Вујошевић, која живи и ради у Бадену, Аустрија, прикупља се добровољни прилог како би се храм снабдео и црквеним звонима. Иконостас у храму израдио је Драган Петровић из Београда, а који је осликао иконописац Раде Сарић, те је исти постављен 2003. године.

Наставак радова на храму настављен је 2012. године, доласком јереја Немање Мартиновића, када се приступило коначном завршетку храма у наредне две године. У том периоду је урађена фасада, замењени врата и прозори, уведено грејање, те се започело и са осликавањем целокупног храма руком Радета Сарића,децембара 2014, а уз благослов епископа сремског г. Василија. Истовремено се приступило и уређењу екстеријера, т.ј. порте храма која је најзад ограђена и уређена постављањем високог растиња, бехатона и траве.

У Љукову под покровитељством српске православне парохије и културно уметничког друштва се обележавају 15. фебруар Сретење Господње, Дан државнаости Р. Србије и рођендан КУД-а, 28. јун Видовдан и 28. август Успење Пресвете Богородице, храмовна и сеоска слава пригодним духовним сабрањима, праћеним културно уметничким програмом, а уз присуство великог броја људи не само из Љукова, него и шире околине.

Демографија[уреди]

У насељу Љуково живи 1253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,6 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 453 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.


График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 486 [1]
1953. 570
1961. 897
1971. 967
1981. 1191
1991. 1301 1247
2002. 1706 1604
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.522 94,88%
Хрвати
  
31 1,93%
Југословени
  
14 0,87%
Украјинци
  
12 0,74%
Мађари
  
4 0,24%
Чеси
  
1 0,06%
Црногорци
  
1 0,06%
Словенци
  
1 0,06%
Словаци
  
1 0,06%
непознато
  
12 0,74%


Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Љуково, на којој се налазе два насеља Љуково и Јарковци

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]