Ападија (Караш-Северин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ападија
рум. Apadia
Насеље
RO
RO
Ападија
Локација у Румунији
Координате: 45°23′24″N 22°2′53″E / 45.39000° СГШ; 22.04806° ИГД / 45.39000; 22.04806Координате: 45°23′24″N 22°2′53″E / 45.39000° СГШ; 22.04806° ИГД / 45.39000; 22.04806
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаБребу
Надморска висина251 m (823 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно293
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод686289

Ападија (рум. Apadia) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Бребу.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 251 m.

Прошлост[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1423. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Букошиничком округу, Карансебешког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]

Место је било половином 19. века спахилук српске породице Георгијевић.[5] Српску књигу Арнотову узели су у Темишвару 1832. године браћа Георгијевић "от Ападије", Стефан и Георгије (Ђурка).[6] Георгије Георгијевић је био ожењен Каталином Перишић.[7] Георгије се јавља пренумерантом и 1841. године.

Пренумерант једне књиге био је 1833. године у Пешти, Атанасије Грабовски "от Ападије".[8] Константин и Георгије Грабовски су исте године поручили у Пешти једну румунску књигу.

У месту је била православна парохија, која припада Карансебешком протопрезвирату. Ту је 1824. године био парох поп Петар Поповић.[9] Нова православна богомоља подигнута је 1886. године.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 293 становника, сви од којих су румунске националности.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", књига трећа, Беч 1846.
  6. ^ Антониј Арновљев: "Виргинија или крвава жертва ослобожденија", Будим 1832.
  7. ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
  8. ^ Емерик Салаји, Јосиф Мартон, Јован Берић: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833.
  9. ^ "Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године

Спољашње везе[уреди]