Руђи (Караш-Северин)
| Руђи рум. Rugi | |
|---|---|
| Насеље | |
  Руђи Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 23′ 10″ N 22° 8′ 0″ E / 45.38611° С; 22.13333° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Палтиниш |
| Надморска висина | 278 m (912 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 307 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 668498 |
Руђи (рум. Rugi) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Палтиниш.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 278 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Русс" припада Букошничком округу, Карансебешког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]
Аустријски цар Франц II је место поклонио заслужној српској племићкој породици Петровић. Било је то 17. фебруара 1801. године. Помињу се 1805. године Теодор и Михаил Петровић "от Руш", којима је синовац познати књижевник Јоаким Вујић посветио своју књигу.[5]
Према државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године у месту живи 693 становника. Парохија припада Карансебешком протопрезвирату, а црквене матрикуле се воде од 1791. године. При православном храму служи парох поп Мартин Гогош. Сеоску вероисповедну школу похађа 1846/1847. године 15 ђака, које учи Мирку Замфир.[6]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 307 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Јоаким Вујић: "Фернандо и Јарика, једна јавнаја игра", Будим 1805.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
