Ваљапај (Караш-Северин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваљапај
рум. Valeapai
Насеље
RO
RO
Ваљапај
Локација у Румунији
Координате: 45°29′30″N 21°43′26″E / 45.49167° СГШ; 21.72389° ИГД / 45.49167; 21.72389Координате: 45°29′30″N 21°43′26″E / 45.49167° СГШ; 21.72389° ИГД / 45.49167; 21.72389
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаРамна
Надморска висина144 m (472 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно472
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод663534

Ваљапај (рум. Valeapai) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Рамна.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 144 m.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1597. године. Године 1717. ту је пописано 80 домова.

По попису из половине 18. века у месту је записано 210 православних кућа.[4] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао је да место припада Тамишком округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[5] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту су два свештеника. Пароси, поп Василије Поповић (рукоп. 1769) и поп Михаил Јовановић (1789) иако се по српски називају - српски језик нису говорили.[6]

Ваљапај је од 1797-1798. године био спахилук који је држао Србин, Јефтимије Атанасијевић. Спахија Теодор је 1818. године био претплатник Вуковог далекосежног Речника.[7] Његов сродник, вероватно син Јован се јавља 1845. и 1846. године као једини претплатник у том месту, чији је власник, сада Вукових "Српских народних песама".[8] Јован Атанасијевић је био ожењен Маријом Николић.[9] Атанасијевићи ће држати спахилук до завршетка Првог светског рата. Подигли су браћа Марко и Емил племићки дворац од 1840. године, а радове су изводили доведени грађевинари из Србије и Италије. Румуни сељаци су заузели и опљачкали тај дворац 1922. године. Сада је Атанасијевићев дворац туристичка атракција.

По државном шематизму православног клира Угарске из 1846. године у месту "Valya-Pay" (Ваљапај) у саставу Крашовског комитета, било је 628 православних становника. Православно парохијско звање је основано 1725. године, а црквене матрикуле се воде касније. Матица крштених и умрлих од 1789. године, а матица венчаних од 1793. године. Православни храм Успења Пресвете Богородице је подигнут 1752, па нови 1830. године. Православно свештенство чинили су 1846. године поп Трифун Поповић, а капелан поп Никола Поповић.[10]

Постоји 1846. године народна вероисповедна школа са 51 ђаком, којима предају учитељи Јосиф Поповић и Јован Јакобеско.[11]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 472 становника, сви од којих су румунске националности.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Димитрије Руварац: "Српска митрополија Карловачка око половине 18. века", Карловци 1902. године
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 70/2017.
  7. ^ Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818. године
  8. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
  9. ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
  10. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  11. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae...

Спољашње везе[уреди]