Фарлиуг (Караш-Северин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фарлиуг
рум. Fârliug
Насеље
RO
RO
Фарлиуг
Локација у Румунији
Координате: 45°29′17″N 21°50′57″E / 45.48806° СГШ; 21.84917° ИГД / 45.48806; 21.84917Координате: 45°29′17″N 21°50′57″E / 45.48806° СГШ; 21.84917° ИГД / 45.48806; 21.84917
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаФарлиуг
Надморска висина183 m (600 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно2.254
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод678120

Фарлиуг (рум. Fârliug) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Фарлиуг.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 183 m.

Прошлост[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње у документима 1690. године. По протеривању Турака 1717. године у њему пописано чак 100 кућа. А 1776. године евидентирано је у селу 355 домова.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашовском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]

Око 1821. године велике земљишне поседе стичу у Фурљуку две племићке породице. Биле су то спахије Гашпар и Паликучевни. Гашпар је остао у селу после 1921. године и доживео да му земља потпадне под аграрну реформу. Последњи Паликечевни се иселио 1920. године, претходно продавши све некретнине.

Место је дакле током 19. века било спахилук племића Паликучевни. То је била већ помађарена, стара српска властелинска породица Паликућа. Своју књигу "Краткаја размишљенија"[5] посветио је 1805. године аутор Јован Мушкатировић (таст), свом зету Јовану Палик-Учевном "от Фурлук", члану судског већа Крашовске жупаније. Умрла је 12. априла 1821. године у Шиманду, Ана Палик-Учевни (рођ. Путник). Написао јој је посмртну оду 1821. године тада архимандрит Шишатовачки Лукијан Мушицки.[6] Племић Петар Палик - Учевни "от Фурлог" био је 1832. године солгабиров лугошки (срески начелник) и жупанијски члан.[7] Године 1846. њен господар набавио је Вукову збирку српских народних песама.[8] Јован Палик-Учевни узео је исте године књигу Јована Суботића.[9]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2254 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
2.063 91,6 %
Мађари
  
5 0,2 %
Роми
  
35 1,6 %
Украјинци
  
88 3,9 %
Немци
  
17 0,8 %
Словаци
  
24 1,1 %
Чеси
  
19 0,8 %

Хронологија[уреди]

Хронологија броја становника[10]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво22632195212920721995195718971854180117631734172718081769173917481832182818121799178717761776174317421739

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Јован Мушкатировић: "Краткаја размишљенија...", Будим 1805.
  6. ^ Лукијан Мушицки: "На смрт благороднија госпожи Ане Палик-Учевни...", Беч 1821.
  7. ^ Антониј Арнот: "Виргија или крвава жертва освобожденија", Будим 1832.
  8. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
  9. ^ Јован Суботић: "Краљ Дечански", Будим 1846.
  10. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]