Варадија (Караш-Северин)
| Варадија рум. Vărădia | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Варадија Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 4′ 41″ N 21° 32′ 48″ E / 45.07806° С; 21.54667° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Варадија |
| Надморска висина | 96 m (315 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 1.534 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 663207 |
Варадија (рум. Vărădia) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Варадија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 96 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место је некад било град Арчидава - престоница краља Буребисте, оснивача Дакије.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Варадиа" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[4]
Тодор Бајић грађанин земунски, пивар и трговац постао је 1832. године власник поседа Варадије. Имање се налазило са источне стране места, а поред двора чинило га је 150 сесија земље.[5] У месту је (1839) један мештанин био претплатник Павловићевог "Српског народног листа".[6]
Године 1840. Варадија је и даље посед српске племићке породице Бајић "от Варадије". Спахија Тоша Бајић је набавио две књиге за своје синове ученике, Лазу и Милоша.[7]. Године 1897. након смрти поседника барона Милоша Бајића, исти спахилук је по тестаменту наследио син синовца Милана - Петар Бајић.[8]
У атару села, на брду званом Кирија, поред старе капеле реновиране крајем 18. века, начинили су барони Бајићи себи породичну костурницу "исечену у камену". Било је то трудом Петрије Бајић, кћерке српског кнеза Милоша Обреновића. У њој је 7. августа 1897. године сахрањен унук имењак Милоша Обреновића - Милош Бајић. Опело великом српском добротвору (новосадске гимназије, пре свега) обавио је вршачки владика Гаврило Змејановић, уз учешће црквених хорова из Темишвара и Вршца.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1534 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1512 | 1493 | 1469 | 1463 | 1467 | 1436 | 1399 | 1396 | 1409 | 1403 | 1420 | 1432 | 1470 | 1469 | 1450 | 1460 | 1502 | 1477 | 1465 | 1462 | 1463 | 1452 | 1433 | 1437 | 1431 | 1420 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Александар Бачко: "Белешке о појединим породицама цинцарског порекла", Београд 2018.
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ "Воћњак или проста тајност природе", превод са италијанског, Београд 1840.
- ^ а б "Браник", Нови Сад 1897.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
