Руђиносу (Караш-Северин)
| Руђиносу рум. Ruginosu | |
|---|---|
| Насеље | |
  Руђиносу Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 27′ 37″ N 22° 6′ 51″ E / 45.46028° С; 22.11417° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Копачеле |
| Надморска висина | 222 m (728 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 137 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 668482 |
Руђиносу (рум. Ruginosu) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Копачеле.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 222 m.
Историја[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1411. године.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Русинош" припада Букошничком округу, Карансебешког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]
Селом је као спахилуком господарила српске племићка породица Петровић. Аустријски цар Франц II је то место даровао заслужним Петровићима, 17. фебруара 1801. године. Били су Петровићи 1805. године, господари, браћа Теодор и Михаил, којима је Јоаким Вујић 8иначе синовац) познати српски књижевник посветио своју књигу.[5]
Према државном шематизму православног клира Угарске у месту је 1846. године живело 375 становника. Парохија припада протопрезвирату Карансебешком, а црквене матице су заведене 1794. године. При православном храму Св. арханђела Михаила и Гаврила служи парох поп Петар Коријану. Месну вероисповедну школу 1846/1847. године похађа само 12 ученика, којима предаје Василије Згрибану.[6]
Нова православна црква је изграђена 1862. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 137 становника, од којих су сви румунске националности.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Јоаким Вујић: "Фернандо и Јарика једна јавнаја игра", Будим 1805.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
