Ваља Маре (Караш-Северин)

Координате: 45° 30′ 12″ N 21° 48′ 19″ E / 45.50333° С; 21.80528° И / 45.50333; 21.80528
С Википедије, слободне енциклопедије
Ваља Маре
рум. Valea Mare
Насеље
Skyline of Ваља Маре
RO
RO
Ваља Маре
Локација у Румунији
Координате: 45° 30′ 12″ N 21° 48′ 19″ E / 45.50333° С; 21.80528° И / 45.50333; 21.80528
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаФарлиуг
Надморска висина171 m (561 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно164
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод663625

Ваља Маре (рум. Valea Mare) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Фарлиуг.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 171 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1584. године. Ту је по протеривању Турака 1717. године пописано 32 дома.

Име места у преводу на српски језик је било "Велика долина". Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту је био један свештеник. Био је то парох, поп Георгије Недељковић (рукоп. 1788) који је знао само румунски језик.[5]

Село је 1764. године било у саставу Липовског протопрезвирата.[6] А 1824. године налази се у Карансебешком протопрезвирату. Ту службује тада поп Сампсон Поповић.[7]

У селу Ваља Маре живео је као самац и умро око 1840. године Србин, поседник Тодор Марковић. Тек 1900. године покренута је оставинска расправа, и тражени су његови наследници. Марковић је имао новац (око 30.000 ф)[8] депонован у Главној државној благајни у Будимпешти. Покојников капитал се са каматама попео на милион круна (500.000 ф), а највећи део добио је један од четири наследника - Стеван Зукановић хотелијер у Пакрацу.[9]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 164 становника, од којих су сви румунске националности.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2016.
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1905. године
  7. ^ "Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године
  8. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 1901. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]