Сикевица
Сикевица Sichevița | |
|---|---|
 Сикевица | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Сикевица |
| Становништво | |
| — (2011) | 1.256 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 41′ 38″ С; 21° 50′ 36″ И / 44.6939° С; 21.8434° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 349 m |
  Сикевица Сикевица на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 327335 |
| Позивни број | 0255 |
| Регистарска ознака | CS |
Сикевица (рум. Sicheviţa) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Караш-Северин у Румунији .[1][2] Налази се на надморској висини од 349 м.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" Сичевица је село смештено у долини, познато по 17 заселака.
Сићевица је ушла у Војну границу 1773. године, као насеље Илирско-пешачке регименте. Али 1776. године премештено је у састав 13. Влашко-илирске граничарскр регименте.[3] Као штација (вод) увек припада Свињичкој чети. Године 1771. има 70 кућа, док 1775. достиже 134. Број становника је 1791. године износио 663, а 1797. године има их 796 православних житеља "за које је речено да су све Румуни".
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да у месту које припада Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта живе измешани Срби и Власи.[4] У духовном погледу потпада под Кусићко-белоцрквански протопрезвират, Вршачко-карансебешке епархије.
По извештају генерал мајора Продановића "от Ужичке Каменице" из Панчева, 1802. године, Сикевица је било "полусрпско село",[5] а налази се близу српске Љубкове.
У насељу је у 18. веку била православна црква брвнара посвећена Св. Духовима. Порта је била незаграђена, као и гробље. Поп парох Георгије Кузмановић-Поповић служи у месној парохији 1773-1782. године. Наследио га је поп Јован Поповић (1775). Парох Стеван Поповић (1789) је водио уредно црквене матрикуле. Од 1797. године служе свештеници Кузмановићи, који долазе у Сићевицу из Доње Љупкове.
Мада је постојала добра школска зграда, 1879. године није било ни учитеља ни ђака.[6] Године 1797. постоји школа са учитељем коју похађају школска деца. А 1806. године школа је румунска, у коју долазе српска деца (11) из Доље Љупкове где нема школе. Учитељ је 1806. године био Илија Богеско из Шопота, а 1809. године учи их Србин, Павел Кузмановић, син старог поп Стефана.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2002. године у насељу је живело 1.395 становника.[7] Већинско становништво су били Румуни којих је било 97,4%, затим следе Роми са 1,9 и Срби са 0,4% становништва.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", Нови Сад 1985.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Сербска пчела", календар за 1835, Будим 1835.
- ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1965.
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Primăria Sicheviţa Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2019) (језик: румунски)
