Балиновце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 154 становника (према попису из 1991. било је 177 становника).
У суседној околини Владичиног Хана постоји село Г. Балиновце. Да би се разликовало од њега ово насеље зове се Д. Балиновце.
У првој половини XIX века, приликом оснивања, данашње селоимало је свега три куће: по једна у данашњим махалама Поповци (од рода Поповци), Раскрсје (од рода Стајковци) и Ивковци (од рода Ивковци). Касније су се населили други родови. Пре око 80
година село је имало 10 домова.
У данашњој махали Раскрсје постоји место Село. Сада су тамо њиве. Остатака од старина нема. Сељаци rоворе: „Такој си га кажу Село“
Сеоска Слава Д. Балиновца је Ђурђевдан. - О већим празницима становништво посећује цркву у Г. Јабукову. Код те цркве налази се и балиновско гробље. — У махали Раскрсје је сеоски крст.
До 1878 г. плоднија земља Д. Балиновца припадала је неком бегу који је седео у Дренову близу Лепенице код Вл. Хана (тачније Дреново је махала села Лепенице). Звао се Абдула бег, један од потомака врањског Хусејин-паше. Од поменуте године сељаци су земљу купили од бегове жене (бег је поrинуо у рату).
Данашње српско становништво Д. Балиноваца потиче од предака који су досељени. Род Поповци (10 к, св. Никола), по пет њихових кућа налази се у махалама Поповци и Смрдан. Прва је махала старија. Одакле су досељени не зна се. У Д. Балиновцу живе од прве половине XIX века: Стојан 53 године - Марко - поп Крагуј — поп Станисав, оснивач рада. Данашње село је „од времена попа Станисава" .
У махали Раскрсје су родови: Стајковци (1 к, св. Никола), Ристићи (1 к, св. Арханђео) и Пешићи(2 к, Младенци). Ристићи су из Кацапуна код Вл. Хана, Пешићи су из Манајла, а за Стојковце нисам дознао одакле су досељени. Они су увек имали једну кућу („све једна па једна"). Пешићи у Мaнојлy имају рођака званих Марчинци досељених са Косова.
У махали Ивковце живи род Ивковци (4 к, св. Арханђео). Потичу од претка који је добегао из села Равна Река у околини Вл. Хана.
Умахали Чалаковци живи род Чалаковци (5 к, cв. Никола). Досељени су од некуда.
У махали Беловце живе Беловчани (4 к, св. Арханђео) и Стаменковићи (1 к, св. Арханђео и св. Никола). Оба рода дошла су из Кржинца. Тамо су им род становници звани Каменарци од некуда досељени.
У махали Шелинце живе Шелинци (7 к) и Миленковићи (1 к), славе св. Арханђела. Први су дошли из Кржинца, други из Теговишта (оснивач рода призетио се у роду Шелинци). Шелинци и у Кржинцу били су од некуда насењени.
У махали Смрдан жнве Стаменковићи (1. к, св. Никола). И они су досељени из Кржинца. Даље порекло им се не зна.
Сасвим су од села нздвојене две куће: Стаменковићи (1 к, св. Никола) и Анђелковићи (1к, св. Никола). Први припадају напред поменутом роду Поповци.
Поред железничке пруге живе Маринковићи (1 к, св Никола) и Петровићи (1 к, св. Арханђео). Први су досељенн из Кржинца, други из Калитанца (Вл. Хан).[1]
У насељу Балиновце живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (45,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] |
|
|
| |
|
Срби |
|
149 |
96,75% |
Роми |
|
5 |
3,24% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости
[4]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
2 |
|
|
2 |
75—79 |
6 |
|
|
3 |
70—74 |
7 |
|
|
8 |
65—69 |
10 |
|
|
8 |
60—64 |
4 |
|
|
5 |
55—59 |
2 |
|
|
3 |
50—54 |
6 |
|
|
3 |
45—49 |
4 |
|
|
5 |
40—44 |
7 |
|
|
7 |
35—39 |
5 |
|
|
3 |
30—34 |
3 |
|
|
2 |
25—29 |
6 |
|
|
5 |
20—24 |
3 |
|
|
7 |
15—19 |
3 |
|
|
2 |
10—14 |
8 |
|
|
2 |
5—9 |
4 |
|
|
3 |
0—4 |
1 |
|
|
5 |
Просек : |
45,5 |
|
|
44,6 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
43
|
45
|
105
|
45
|
46
|
55
|
50
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
7
|
18
|
11
|
3
|
4
|
5
|
1
|
0
|
1
|
0
|
3,08
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
68
|
12
|
50
|
6
|
0
|
0
|
Женски
|
63
|
7
|
49
|
7
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
131
|
19
|
99
|
13
|
0
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
24
|
5
|
0
|
0
|
11
|
Женски
|
8
|
2
|
0
|
0
|
4
|
УКУПНО
|
32
|
7
|
0
|
0
|
15
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
1
|
1
|
0
|
2
|
Женски
|
0
|
0
|
1
|
1
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
2
|
1
|
2
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
2
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
2
|
0
|
0
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
1
|
0
|
0
|
1
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
1
|
- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 67-68 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.