Џеп (Владичин Хан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто везано за одећу, погледајте чланак Џеп.
Џеп
Dzep.jpg
Железничка станица у Џепу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Владичин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) 194
Положај
Координате 42°46′04″ СГШ; 22°05′10″ ИГД / 42.767666° СГШ; 22.086° ИГД / 42.767666; 22.086 Координате: 42°46′04″ СГШ; 22°05′10″ ИГД / 42.767666° СГШ; 22.086° ИГД / 42.767666; 22.086
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 433 m
Џеп на мапи Србије
Џеп
Џеп
Џеп на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 17514
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Џеп је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 194 становника (према попису из 1991. било је 221 становника).

Положај[уреди]

Џеп је познато насеље у Грделичкој Клисури; у његовом западном делу поред Јужне Мораве постоји железничка станица и у њему се са путем правца север-југ, укршта пут који долази са истока долином Џепске Реке. Околна насеља су: Дупљане, Копитарце, Теговиште и др.

Тип[уреди]

Џеп је село разбијеног типа. Сродничке куће су једна другој ближе и више груписане. Дели се на три махале: Ридарска или Поповска, Моравска и Доња Махала. Џеп је имао 1958. године 48 домова.

Земље и шуме[уреди]

Поједини крајеви атара носе ове називе: Бостаниште, Ширина, Бежанија, Старо Село, Раскрсје, Задниште, Самоков, Аниште, Грчка Њива, Крива Њива и др.

Историја[уреди]

Крива Њива је на граници са суседним селом Копитарцем. Приликом обрађивања земље тамо су налажене „римске цигле и зидине“. За време Турака у Џепу је постојао „турски самоков“. Налазио се поред ушћа Џепске Реке. На месту Самокова до 1948. године налазила се „згурија“. Поменуте године била је велика поплава и тада је вода однела све старине од самокова. У џепском самокову радили су Срби и Цигани ковачи. Срби су већином правили ћумур. Назив Старо Село односи се на место у североисточном делу атара. То је више земљиште на граници са Гарињем. Остатака од старина нема. Памти се да је до скора у Старом Селу биле две куће, чији су се становници касније иселили, у Сурдулицу и Момчилово. Место Зидиниште је у близини поменутог самокова, узводно уз Џепску Реку. Остатака од старина нема. То је сада воденица Стојана Радивојевића. Место Аниште је поред садашњег главног друма у Грделичкој Клисури. Ту су најпре имали хан становници садашњег рода Поповића. Они су хан продали Грку Василу Јанићу. Његов син Стерија, који је постао учитељ, хан је уступио неком Србину – Авраму из села Житорађе у околини Сурдулице. Поменути Грци су изумрли. По њима се зове потес Грчка Њива у близини ранијег хана. Мештани Џепа су се 1878. године крили у густој шуми, сада званој Бежанија. У Другом светском рату ту шуму су потпуно посекли бугарски окупатори.

Постанак села[уреди]

Опште је предање да су данашње село Џеп основала четири досељена домаћинства; три су припадала данашњем роду Поповића (Поповци, Стамболци и Деда Јовинци), док је једно домаћинство припадало данашњем роду Млађинци. Сеоска слава је Спасовдан. Тада се одржава сеоски сабор на месту званом Раскрсје. Џеп има посебно гробље. Налази се поред Џепске Реке, близу ранијег самокова. У већим празницима мештани посећују цркве у селима Горњој Јабуци (Владичин Хан) и Мртвици а данас одлазе у цркву у варошици Предејану. Џеп се налази подједнако удаљен од Врања и Лесковца тако да становници у тржишне дане посећују оба места. До 1955. године Џеп је припадао Врањском, односно Владичин –Ханском срезу да би потом припао Лесковачком срезу. У Другом светском рату немачки окупатори вршили су рударску експлоатацију у планинском селу Мачкатици. Због тога су долином Џепске Реке изградили аутомобилски пут. У Џепу, око тог пута, брзо је организовано једно трговачко-занатско насеље. Имало је 20 дућана, ковача, обућара, бакалнице, две кафане.. Године 1948. поплава је однела највећи део тог насеља и разорила поменути пут за Мачкатицу.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Џеп живи 161 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,8 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 270
1953. 239
1961. 325
1971. 200
1981. 225
1991. 221 220
2002. 197 194
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
191 98,45 %
Роми
  
2 1,03 %
непознато
  
1 0,51 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]