Пређи на садржај

Манајле

Координате: 42° 44′ 28″ С; 22° 04′ 14″ И / 42.741° С; 22.0705° И / 42.741; 22.0705
С Википедије, слободне енциклопедије
Манајле
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2022.19
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 28″ С; 22° 04′ 14″ И / 42.741° С; 22.0705° И / 42.741; 22.0705
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина486 m
Манајле на карти Србије
Манајле
Манајле
Манајле на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Манајле је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 19 становника (према попису из 2011. било је 34 становника). Лежи на високом земљишту испресецаном доловима. Положај је погодан из економских разлога; на блажим падинама становници гаје суве културе док је остало земљиште погодно за сточарство.

Воде, земље и шуме

[уреди | уреди извор]

Вода за пиће користи се са извора и бунара. Највише пијаће воде има у Доњој Махали. Потеси на атару Манајла носе ове називе: Морава, Чапља, Падина, Рид, Миркова Чука, Столичица, Ливађе, Раскрсје, Село, Богородица и Караула.

Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња Махала или Село, Марчинци, Чапља Падина, Рид и Морава. Махале се муђусобно оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У селу је 1960. године било 48 домова.

Постанак села

[уреди | уреди извор]

Данашње Манајле потиче од некадашње три досељене куће. Једна кућа налази се у данашњој Доњој Махали, друга у махали Марчинци а трећа у махали Чапља Падина. Деобом становника тих досељеника и незнатним каснијим досељавањем нарастао је данашњи број домова и становника, Некада је гробље Манајла било у суседном селу Дупљану. Тамо је било и гробље села Ружића. Данас Манајле има засебно гробље на потесу Миркова Чука. Назив Богородица носи сеоски крст. Око крста приређује се сабор са гостима на Трећи дан Духова.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Манајле живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (53,4 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 219
1953. 216
1961. 242
1971. 152
1981. 113
1991. 78 78
2002. 60 60
2011. 34
2022. 19
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
60 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 42 42 72 42 38 30 27


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 9 11 3 2 0 2 0 0 0 0 2,22
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 28 7 17 3 1 0
Женски 27 1 17 8 1 0
УКУПНО 55 8 34 11 2 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 6 0 0 0 1
Женски 2 0 0 0 0
Укупно 8 0 0 0 1
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 0 0 0
Женски 0 0 1 0 0
Укупно 0 2 1 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 2 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 0 0 1
Укупно 1 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 100-101 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]