Манајле је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 60 становника (према попису из 1991. било је 78 становника). Лежи на високом земљишту испресецаном доловима. Положај је погодан из економских разлога; на блажим падинама становници гаје суве културе док је остало земљиште погодно за сточарство.
Вода за пиће користи се са извора и бунара. Највише пијаће воде има у Доњој Махали. Потеси на атару Манајла носе ове називе: Морава, Чапља, Падина, Рид, Миркова Чука, Столичица, Ливађе, Раскрсје, Село, Богородица и Караула.
Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња Махала или Село, Марчинци, Чапља Падина, Рид и Морава. Махале се муђусобно оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У селу је 1960. године било 48 домова.
Данашње Манајле потиче од некадашње три досељене куће. Једна кућа налази се у данашњој Доњој Махали, друга у махали Марчинци а трећа у махали Чапља Падина. Деобом становника тих досељеника и незнатним каснијим досељавањем нарастао је данашњи број домова и становника,
Некада је гробље Манајла било у суседном селу Дупљану. Тамо је било и гробље села Ружића. Данас Манајле има засебно гробље на потесу Миркова Чука.
Назив Богородица носи сеоски крст. Око крста приређује се сабор са гостима на Трећи дан Духова.[1]
У насељу Манајле живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (53,4 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 100-101 страна
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија.svg)
