Манајле

Манајле
Манајле;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Владичин Хан
Становништво
— 2011.	60
Географске карактеристике
Координате	42°44′28″ СГШ; 22°04′14″ ИГД / 42.741° СГШ; 22.0705° ИГДКоординате: 42°44′28″ СГШ; 22°04′14″ ИГД / 42.741° СГШ; 22.0705° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	486 м
	Манајле Манајле на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Манајле је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 60 становника (према попису из 1991. било је 78 становника). Лежи на високом земљишту испресецаном доловима. Положај је погодан из економских разлога; на блажим падинама становници гаје суве културе док је остало земљиште погодно за сточарство.

Воде, земље и шуме[уреди | уреди извор]

Вода за пиће користи се са извора и бунара. Највише пијаће воде има у Доњој Махали. Потеси на атару Манајла носе ове називе: Морава, Чапља, Падина, Рид, Миркова Чука, Столичица, Ливађе, Раскрсје, Село, Богородица и Караула.

Тип села[уреди | уреди извор]

Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња Махала или Село, Марчинци, Чапља Падина, Рид и Морава. Махале се муђусобно оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У селу је 1960. године било 48 домова.

Постанак села[уреди | уреди извор]

Данашње Манајле потиче од некадашње три досељене куће. Једна кућа налази се у данашњој Доњој Махали, друга у махали Марчинци а трећа у махали Чапља Падина. Деобом становника тих досељеника и незнатним каснијим досељавањем нарастао је данашњи број домова и становника, Некада је гробље Манајла било у суседном селу Дупљану. Тамо је било и гробље села Ружића. Данас Манајле има засебно гробље на потесу Миркова Чука. Назив Богородица носи сеоски крст. Око крста приређује се сабор са гостима на Трећи дан Духова.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Манајле живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (53,4 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	219
1953.	216
1961.	242
1971.	152
1981.	113
1991.	78	78
2002.	60	60

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	60	100,0 %
непознато	0	0,0 %

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	4	3
75—79	2	6
70—74	5	2
65—69	1	3
60—64	3	1
55—59	0	3
50—54	3	1
45—49	1	1
40—44	2	3
35—39	2	2
30—34	1	1
25—29	0	0
20—24	3	1
15—19	1	0
10—14	1	2
5—9	1	1
0—4	0	0
Просек :	53,4	56,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	42	42	72	42	38	30	27

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	9	11	3	2	0	2	0	0	0	0	2,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	28	7	17	3	1
Женски	27	1	17	8	1
УКУПНО	55	8	34	11	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	6	0	0	0	1
Женски	2	0	0	0	0
УКУПНО	8	0	0	0	1
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	0	0
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	2	1	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	2	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 100-101 страна
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 100-101 страна

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]