Пређи на садржај

Кржинце

Кржинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2022.169
Географске карактеристике
Координате42° 43′ 34″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.726° С; 22.071833° И / 42.726; 22.071833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина501 m
Кржинце на карти Србије
Кржинце
Кржинце
Кржинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Кржинце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 169 становника (према попису из 2011. било је 236 становника). Село Кржинце је најјужније село Грделичке Клисуре. Лежи недалеко од Јужне Мораве и у близини околних насеља: Манајла, Балиновца, Ружића итд.

Село је разбијеног типа. Разликује се онолико махала колико има родова. Најстарије су Долинарска и Деда Стаменковска Махала. Кржнице је имало 1960. године 64 дома.

Географија

[уреди | уреди извор]

Поједини крајеви атара носе ове називе: Страње, Камен, Рид, Голем Шип, Ширине, Миркова Чука, Шупљи Цер, Коњарник, Уплат, Пиљковац, Гомиле, Свињче, Голем Вир, Белутак, Плочак, Село или Старо Село и Св. Тројица.

Историја

[уреди | уреди извор]

Назив Гомиле односи се на једну косу јужно од села, близу Јужне Мораве. Мештани причају да тамо има: „неке рупчине, копотине и зидотине”. По народном веровању те старине су припадале „Латинима”. Данас је ова коса под пашом и њивама.

Село или Старо Село је место према западу. Сада су тамо њиве, сеоско гробље и једна чесма. Поред гробова садашњих становника, тамо се налазе и неки веома стари гробови. Њихов положај је исток-запад. У унутрашњости тих гробова налажене су камене плоче. Св. Тројице је место у потесу Ширине. Тамо су мештани откопавали старе цигле. Они наводе да је „ту нешто било” у прошло време. На поменутом месту сада је сеоски запис. Ту се приређује сеоска слава другог дана Духова.

Постанак села

[уреди | уреди извор]

По садашњем становништву Кржинце није много старо село. Најпре су се однекуда доселила два српска рода. Они су основали данашњу Долинарску и Деда Стаменкову Махалу. То је могло бити крајем 18. или почетком 19. века. Касније су њихови дељеници и други досељеници основали остале махале.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Кржинце живи 198 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 302
1953. 304
1961. 426
1971. 314
1981. 282
1991. 263 263
2002. 257 257
2011. 236
2022. 169
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
256 99,61%
Чеси
  
1 0,38%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 53 59 138 71 69 71 76


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 15 12 8 20 13 7 1 0 0 0 3,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 102 30 64 5 3 0
Женски 108 15 64 27 2 0
УКУПНО 210 45 128 32 5 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 53 3 0 0 23
Женски 22 1 0 0 12
Укупно 75 4 0 0 35
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 7 4 1 9
Женски 1 0 4 0 1
Укупно 3 7 8 1 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 2 1
Укупно 0 0 0 3 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 2 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јован Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 98-100 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]