Пређи на садржај

Теговиште

Теговиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2022.104
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 43″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.7619° С; 22.0719° И / 42.7619; 22.0719
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина509 m
Теговиште на карти Србије
Теговиште
Теговиште
Теговиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Теговиште је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 104 становника (према попису из 2011. било је 131 становника).

Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река, оно је издужено од југозапада према североистоку. У том правцу Теговиште је дуго око 3 километра. Источно од села, на десној страни, лежи велики и добро познати каменолом Девојкин Камен. Становници водом се снабдевају из бунара и са кладенаца. Потеси на атару зову се: Цвећа Лука (близу Јужне Мораве), Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Падина, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови, Орнавица. У Теговишту су махале: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Постоје и поједине сасвим издвојене куће. Махале су међу собом оштро издвојене и насеље у целини има јако разбијен тип. У свему Теговиште броји 66 домова (1959).

Старине и прошлост

[уреди | уреди извор]

На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама оријентисана у правцу исток-запад. Сада се јасно види да се црква састојала од два дела: предњег дугог 5 метара и задњег дугог 4 метра. Ширина цркве је била 5 метара. Црквени зидови дебели су око 80 центиметара. Они су од каменова лепљених блатом. Северни зид висок је до 2 метра, а и остали зидови су прилично високи. Крај ове порушене цркве било је гробова. Око поменутог Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. Тамо има по једну или више њива готово цело село. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, које је овде живело пре оснивања данашњег насеља.

Становници наводе да су најстарији род у Теговишту Фртунци. Они су се доселили од некуда. После њих доселио се род Деда Јовинци, а иза њих дошли су остали родови. Становници рода Фртунци и рода Деда Јовинци имају највише добре земље на поменутом Селишту. Потеси Царево Гумно и Мусина Долина сада су већином под шумом. У народу се не чује никакво објашњење о постанку њихових имена. Сеоска слава је Митровдан. Сеоски крст је на месту Забел крај школе. Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабукову (Владичин Хан). Сада се о већим празницима иде у цркву села Мртвице.

У Другом светском рату, 23. марта 1943. године, бугарски окупатори запалили су једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали их на Јеловој Глави у планини (изнад Јастрепца).[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Теговиште живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,8 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 387
1953. 381
1961. 368
1971. 295
1981. 257
1991. 222 222
2002. 183 187
2011. 131
2022. 104
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
183 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 65 68 72 73 73 67 65


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 10 24 10 13 5 3 0 0 0 0 2,82
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 75 15 54 5 1 0
Женски 81 12 54 15 0 0
УКУПНО 156 27 108 20 1 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 35 5 0 0 17
Женски 15 4 0 0 9
Укупно 50 9 0 0 26
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 7 0 2 0
Женски 0 0 1 0 0
Укупно 2 7 1 2 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 1 0
Укупно 0 0 0 2 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]