Теговиште је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 104 становника (према попису из 2011. било је 131 становника).
Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река, оно је издужено од југозапада према североистоку. У том правцу Теговиште је дуго око 3 километра. Источно од села, на десној страни, лежи велики и добро познати каменолом Девојкин Камен. Становници водом се снабдевају из бунара и са кладенаца.
Потеси на атару зову се: Цвећа Лука (близу Јужне Мораве), Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Падина, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови, Орнавица.
У Теговишту су махале: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Постоје и поједине сасвим издвојене куће. Махале су међу собом оштро издвојене и насеље у целини има јако разбијен тип. У свему Теговиште броји 66 домова (1959).
На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама оријентисана у правцу исток-запад. Сада се јасно види да се црква састојала од два дела: предњег дугог 5 метара и задњег дугог 4 метра. Ширина цркве је била 5 метара. Црквени зидови дебели су око 80 центиметара. Они су од каменова лепљених блатом. Северни зид висок је до 2 метра, а и остали зидови су прилично високи. Крај ове порушене цркве било је гробова. Око поменутог Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. Тамо има по једну или више њива готово цело село. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, које је овде живело пре оснивања данашњег насеља.
Становници наводе да су најстарији род у Теговишту Фртунци. Они су се доселили од некуда. После њих доселио се род Деда Јовинци, а иза њих дошли су остали родови. Становници рода Фртунци и рода Деда Јовинци имају највише добре земље на поменутом Селишту.
Потеси Царево Гумно и Мусина Долина сада су већином под шумом. У народу се не чује никакво објашњење о постанку њихових имена.
Сеоска слава је Митровдан. Сеоски крст је на месту Забел крај школе. Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабукову (Владичин Хан). Сада се о већим празницима иде у цркву села Мртвице.
У Другом светском рату, 23. марта 1943. године, бугарски окупатори запалили су једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали их на Јеловој Глави у планини (изнад Јастрепца).[1]
У насељу Теговиште живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,8 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3]
|
|
|
| Срби |
|
183 |
100,0% |
| непознато |
|
0 |
0,0% |
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
0 |
| 80+ |
0 |
|
|
1 |
| 75—79 |
7 |
|
|
3 |
| 70—74 |
10 |
|
|
7 |
| 65—69 |
4 |
|
|
11 |
| 60—64 |
7 |
|
|
9 |
| 55—59 |
5 |
|
|
6 |
| 50—54 |
1 |
|
|
6 |
| 45—49 |
9 |
|
|
1 |
| 40—44 |
13 |
|
|
8 |
| 35—39 |
7 |
|
|
7 |
| 30—34 |
4 |
|
|
7 |
| 25—29 |
1 |
|
|
2 |
| 20—24 |
5 |
|
|
4 |
| 15—19 |
2 |
|
|
9 |
| 10—14 |
10 |
|
|
2 |
| 5—9 |
4 |
|
|
3 |
| 0—4 |
5 |
|
|
3 |
| Просек : |
42,8 |
|
|
45,3 |
|
- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.