Летовиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Летовиште
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Владичин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) 177
Положај
Координате 42°45′07″ СГШ; 22°02′35″ ИГД / 42.7519° СГШ; 22.0431° ИГД / 42.7519; 22.0431Координате: 42°45′07″ СГШ; 22°02′35″ ИГД / 42.7519° СГШ; 22.0431° ИГД / 42.7519; 22.0431
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 479 m
Летовиште на мапи Србије
Летовиште
Летовиште
Летовиште на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Летовиште је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 177 становника (према попису из 1991. било је 222 становника). Село Летовиште лежи лево од Ј. Мораве између околних насеља Д. Балиновац, Урвича, Зебинца и других. Вoда за пиће добија се са извора и из по неког бунара. Важнији изворн су: Кућиште (поред школе), Крај Село, Брајковац, Крушјак, Извор и др. Водом је обилнија лева долинска падина него десна.

Старине и прошлост[уреди]

Назив Црквиште односи се за место које лежи у северозападном делу села. Сада су тамо ливаде и њиве. Крај ливада Манче Милојевића и Доиросава Милосављевића види се гомила порушених зидова. - Потес Старо Село лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су њиве. Остатка од старина нема. – Горње Гробље је место на падини лево од реке (изнад школе). Риста Станковић, сада није жив, тамо је саградио плевњу. Том приликом он је ископао „једна кола кости".

Сељаци говоре, да су поменуто Црквиште, Старо Село и Горње Гробље остали од становника који су овде живели пре данашњег Летовишта. Данашње Летовиште спада у релативно млађа села Грделичке клисуре. Први је дошао предак рода Бељаци. Ускоро иза тога населио се предак рода Деда Ристинци. Затим је следовало насељавање других родова. Утврдио сам да се род Деда Ристинци доселио почетком XIX века (в. његову генеалогију у одељку о пореклу становништва). Онда је могућно закључити да је Летовиште било основано тада, или нешто раније (крајем XVIII века).

Ceocкa слава је трећег дана Духова. Тада је у Летовишту велики сaбop код крста близу школе. Летовиште има посебно и лепо уређено гробље. Налази се близу школе.[1]

Порекло становништва[уреди]

Како је поменуто, данашње становништво Летовишта потиче од предака који су досељени. Родови су: Бељаци (5 к, св. Арханђео), први сеоски досељеници. Место старине не знају. - Деда Ристинци (27 к, св. Арханђео), потичу од претка Деда Ристе досељеног почетком XIX века одмах после рода Бељаци. Поменути предак најпре је живео „у планини" изнад Зебинца. То место зове се Летовишка Орница. Тамо је Деда Риста имао више деце и био веома сиромах. Зато се он спустио у ниже село Летовиште rде се постепено обогатио. У роду се зна ова генеалогија: Стојадин, 56 година –Ранђел-Милисав-Станко-Риста оснивач рода. Неки њихови дељеници основали су махалу Смрдећа Бара - Деда Марковци (16 к, св. Арханђео), досељени су од некуда после предњих родова. Њихови дељеници основали cу махалу Попова Ливада. - Деда Вучковци (7 к, св. Арханђео), дошли су од некуда у XIX веку. – Миленковци (4 к, Младенци), куће су им на месту званом Густи Шиб. Досељени су после 1878. г. из села Манајла (каже се: „Неки ги овде довеја"). Тамо су припадали роду Марчинци, чије је даље порекло сa Косова. – Гулинци, оснивач рода доселио се 1918. г. из Зебинца. Он се призетио у роду деда Вучковци. У Зебинцу припадали су истоименом роду од некуда досељеном. После рода Гулинци нико се више није доселио у Летовиште. Отада село је расло само прираштајем.

Исељеннци[уреди]

Милосављевићи (l. к) по ослобођењу од Турака иселили се у сурдуличко село Житорађу. - Летовиштани (5 к) и Миљковци (6 к) после 1878. г. иселили су се у Сурдуличко село Балиновце. - После Првог светског рата било ретког исељавања из Летовишта. – Веће исељавање настало је тек после Другог светског рата. Четири породице овог села колонизовано је у насељу Међи у Банату. Затим је пет породица било такође колонизовано у војвођанском селу Книћанину. Од њих две породице вратиле су се натраг. У војвођанском селу Баваништу живе летовишке породице. - Исељеника из Летовишта (2 к) има и у селу Коњарнику код Лесковца.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Летовиште живи 155 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,3 година (47,4 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 68 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 375
1953. 396
1961. 369
1971. 325
1981. 293
1991. 222 222
2002. 177 177
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
177 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, pp. 74–76 страна
  2. Порекло презимена, село Летовиште (Владичин Хан) - Порекло
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]