Јовац (Владичин Хан)

Јовац
Јовац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Владичин Хан
Становништво
— 2022.	20
Географске карактеристике
Координате	42° 38′ 39″ С; 22° 00′ 11″ И / 42.6442° С; 22.0031° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	333 m
	Јовац Јовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Јовац је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 20 становника (према попису из 1991. било је 184 становника). У селу је рођен бивши председник Скупштине града Ниша Миле Илић.

Историја

У Јовцу се 1977. године догодила једна је од највећих природних катастрофа која се десила у Србији. Маса земље, која је кренула са палеовулканских купа Грот и Облик,^[1] у ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године покренула је 150 милиона метара кубних земље. Ерозија тла је трајала неколико дана и с лица земље збрисала 11 од тадашњих 16 махала, па су се и остаци кућа нашли под водом. Ова природна катастрофа, поштедела је само сеоско гробље. Неколико махала са супротне стране Јовачке реке остало је поштеђено.^[2] Људских жртава није било.^[3]

Мештани Јовца, 58 породица колико их је тада било на територији коју је захватила стихија, сместили су се у суседно село Стубал, где и данас живе. Њихово насеље названо је Јовачко. У четири преостале махале остало је да живи тридесетак старачких домаћинстава, а данас их има свега десетак, односно мање од тридесет мештана, махом старијих. Живот се на ову територију никада није вратио.^[1]

Почетком 80-тих некадашањи Пољопривредни комбинат „Делишес“ из Владичиног Хана је на 28 хектара подигао воћњаке, а преостали део је пошумљен, како би се спречила нека нова ерозија. Након комасације, земљиште је враћено старим власницима, али готово нико га ни данас не користи.

Током ове природне катастрофе створила се природна брана којом је преграђена Јовачка река и настало је више урвинских језера: највеће Јовачко језеро и пет мањих. Због свог значаја, одлуком Скупштине општине Владичин Хан, децембра 2014. године стављена су под заштиту, као Споменик природе Јовачка језера.^[4]

Демографија

У насељу Јовац, према попису из 2002, живело је 90 пунолетних становника, док подаци из пописа 2022. кажу да их је 20. Просечна старост становништва износила је 2002. 57,9 година (54,6 код мушкараца и 61,8 код жена). У насељу има 44 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	908
1953.	864
1961.	703
1971.	557
1981.	271
1991.	184	184
2002.	93	94
2011.	49
2022.	20

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	92	98,92%
Руси	1	1,07%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	5	4
75—79	7	8
70—74	5	6
65—69	6	7
60—64	4	6
55—59	2	1
50—54	1	2
45—49	2	2
40—44	2	1
35—39	1	0
30—34	4	1
25—29	3	1
20—24	6	1
15—19	1	2
10—14	0	0
5—9	1	1
0—4	0	0
Просек :	54,6	61,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	151	151	151	146	91	75	44

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	20	14	3	3	2	1	0	1	0	0	2,11

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	49	14	25	9	1
Женски	42	7	25	10	0
УКУПНО	91	21	50	19	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	21	11	0	0	7
Женски	23	18	0	0	2
Укупно	44	29	0	0	9

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	0
Женски	0	0	2	0	0
Укупно	0	1	3	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	1	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Види још

Референце

^ ^а ^б „„Jovačka jezera“ – Spomenik prirode”. Vladičin Han Vesti (на језику: српски). 2015-11-12. Приступљено 2026-01-12.
^ S. T. (13. 2. 2025). „48 godina od jedne od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji: Tone zemlje prekrile su kuće i imanja, pregradile Jovačku reku i stvorile novu prirodnu lepotu”. OK Radio. Приступљено 2026-01-12.
^ „Kako su nastala Jovačka jezera ?”. www.ekapija.com (на језику: српски). 16. 10. 2011. Приступљено 2026-01-12.
^ Ivanović, Milica (2017-09-28). „JOVAČKA JEZERA Raj nastao iz katastrofe i tuge ljudi i ranjene zemlje”. JuGmedia (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:1-1] а ^б „„Jovačka jezera“ – Spomenik prirode”. Vladičin Han Vesti (на језику: српски). 2015-11-12. Приступљено 2026-01-12.

[:2-2] S. T. (13. 2. 2025). „48 godina od jedne od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji: Tone zemlje prekrile su kuće i imanja, pregradile Jovačku reku i stvorile novu prirodnu lepotu”. OK Radio. Приступљено 2026-01-12.

[:0-3] „Kako su nastala Jovačka jezera ?”. www.ekapija.com (на језику: српски). 16. 10. 2011. Приступљено 2026-01-12.

[:3-4] Ivanović, Milica (2017-09-28). „JOVAČKA JEZERA Raj nastao iz katastrofe i tuge ljudi i ranjene zemlje”. JuGmedia (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]