Ружић је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 50 становника (према попису из 2011. било је 93 становника). Ово је планинско село. Лежи на високом земљишту између Џепске Реке са севера и Козничке Реке са југа. Околна насеља су: Дупљане, Манајле, Козница и Дикава.
Село је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња, Горња, Копината Долина, Маковиште и Ливада Махала. Главна је Горња Махала јер лежи у средишту села. Прелаз између Ружића и Дупљана је неприметан. Село Ружић је 1960. године је имало 97 домова.
Место звано Гробице налази се у источном делу села. Тамо се види пободено камење. Неки мештани мисле да су то „турски гробови“.
У Доњој Махали налази се црква Св. Петке у Ружићу. Зидана је пред крај турске владавине. Баба Милојка, која је умрла 1912. године у 80. години живота, као невеста је месила хлеб мајсторима. О већим празницима у ову цркву долазе становници из десетак околних села.
Постоји предање да је некада Ружић имао 11 домова, рапоређени по махалама; Доња Махала две куће, Горња Махала 3, Копината Долина 1, Маковиште 1, Ливада 1 и Бигле 2 дома. Та домаћинства потицала су од становника који су досељени.
У саставу Ружића до скоро је била и махала Бигла, која лежи у сливу Врле на југу. Због велике издвојености она је данас посебно насеље и припада Врањској Котлини.
Место звано Село је у долини потока. Ту се налазе баште и избија извор. Данашњи становници кажу „не знамо како је названо то место“.
Све махале Ружића, осим Бигле, славе Никољдан пролећни. Бигла слави Марковдан, у мају.
Гробље се налази у суседном Дупљану.[1]
У насељу Ружић живи 157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,1 година (47,5 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3]
|
|
|
| Срби |
|
181 |
100,0% |
| непознато |
|
0 |
0,0% |
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
1 |
| 80+ |
3 |
|
|
4 |
| 75—79 |
6 |
|
|
7 |
| 70—74 |
16 |
|
|
16 |
| 65—69 |
9 |
|
|
14 |
| 60—64 |
2 |
|
|
3 |
| 55—59 |
1 |
|
|
2 |
| 50—54 |
10 |
|
|
4 |
| 45—49 |
5 |
|
|
14 |
| 40—44 |
4 |
|
|
4 |
| 35—39 |
1 |
|
|
1 |
| 30—34 |
5 |
|
|
3 |
| 25—29 |
7 |
|
|
1 |
| 20—24 |
5 |
|
|
6 |
| 15—19 |
5 |
|
|
5 |
| 10—14 |
4 |
|
|
0 |
| 5—9 |
3 |
|
|
3 |
| 0—4 |
4 |
|
|
3 |
| Просек : |
47,5 |
|
|
52,7 |
|
- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 103- 104 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.