Урвич (Владичин Хан)

Координате: 42° 45′ 30″ С; 22° 03′ 13″ И / 42.758333° С; 22.0535° И / 42.758333; 22.0535
С Википедије, слободне енциклопедије

Урвич
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.71
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 30″ С; 22° 03′ 13″ И / 42.758333° С; 22.0535° И / 42.758333; 22.0535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина612 m
Урвич на карти Србије
Урвич
Урвич
Урвич на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Урвич је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 71 становника (према попису из 1991. било је 87 становника).

Положај и тип[уреди | уреди извор]

Урвич је мало село у нижем делу Грделичке клисуре. Око њега су насеља Јастребац, Летовиште Теговиште и др. Становници водом се снабдевају са извора озиданих у чесме („жива вода") и из неколико бунара. Топографски називи на атару су: Росуља, Трајков Ан, Ливађе, Караџин Рид, Стојков Рнд, Крив Дел, Урвичка Падина, Ориште, Глувчевица и Корито. Село има два рода и две махале. Сваки род чини једну махалу Али у свакој махали опет се издвајају мање групе кућа. Свега је у Урвичу 20 домова (1959. г.).

Постанак[уреди | уреди извор]

Данашњи Јастребац и Урвич некада су чинили једно село. 3аједничко име било је Јастребац. Урвич је био махала Јастребца. 36or знатне удаљености, пре око 90 година Урвич је био издвојен у посебно село. Први кмет села био је Станоја Вучковић. Говори се, да је земља данашњег Урвича припадала селу Дупљану десно од Ј. Мораве. Али у турско доба на том месту био је убијен неки човек. Крвнину од 70 волова платили су становници села Јастребца. Од тада та земља није више дупљансна. Атар Урвича потпуно је издвојен од атара Јастребца. Али Урвич, иако лежи близу Ј. Mopaвe, има 90 ха земље и на планини изнад Јастребца. Тамо сељаци поседују шуму, утрину, ливаде и њиве са кромпиром. Место Трајков Ан лежи поред Ј. Мораве. Када се пробијао тунел за железничку пругу, ту је некн Трајко из села Лепенице (Врањска котлина) отворио хан. После изградње пруге хан је напуштен.[1]

Данашње становништво[уреди | уреди извор]

У Урвичу постоје два рода. То су: Ливађани (12 к) и Глувчанчани (8 к), славе св. Арханђела. Потичу од два брата досељена од некуда. У В. Копашници имају рођака. Поменута браћа, који су оснивачи родова, у Урвич су дошли тада „када је радио самоков у Сурдулици". Они су неко време морали да кулуче у том самокову. То је моrло битн у првој половини XIX века.

Исељеници[уреди | уреди извор]

У В. Копашници у северном делу Грделичке клисуре живе родови: Мали Урвичанци (20 к) и Стари Урвичанци или Живковци (15 к). Потичу од истог претка тамо насељеног XIX веку из Урвича.[2]


Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Урвич живи 61 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,7 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 23 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 144
1953. 132
1961. 122
1971. 119
1981. 116
1991. 87 87
2002. 71 71
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
71 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
  2. ^ Порекло становништва, село Урвич (Владичин Хан) - Порекло
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]