Галицијски Јевреји

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевреји у Европи. Локација Галиције је североисточно од данашње Мађарске (1881)
Галиција у другој Пољској Републики (1919-1938)
Популација Галицијских Јевреја пред Другим светким ратом (најбројнији је Лавов - 76.854, Краков 45.229). Музеј Галицијских Јевреја, Краков.

Галицијски Јевреји су подгрупа Ашкеназких Јевреја из географског подручја Галиције (западна Украјина, градови Лавов, Ивано-Франковск, Тарнопил), јужни део Пољске (Војводство поткарпатско и Војводство малопољско). За време Аустро-угарске монархије то је била краљевска провинција (нем. Königreich Galizien und Lodomerien). Галицијски Јевреји су говорили јидишом.

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација Галицијских Јевреја кроз историју
Год.Поп.± %
1772. 171.851—    
1817. 200.402+16,6%
1831. 232.000+15,8%
1841. 273.000+17,7%
1846. 335.000+22,7%
1851. 333.451−0,5%
1857. 448.973+34,6%
1869. 575.433+28,2%

На крају Новог века Јевреји су били по популацији трећа најбројнија група, након Пољака у Украјинаца. За време Аустро-уграске анексије (прва подела Пољске) Галиције 1772. године, у Галицији је живело око 150.000 до 200.000 Јевреја, што је иуносило око 5—6,5% укупне популације. До 1857. јеврејска попуцалија је нарасла на 449.000, илити 9,7% укупне популације. Године 1910. било је 872.000 Јевреја, 10,9% укупне популације,[1] уз 45,4% Пољака, 42,9% Украјинаца и 0,8% Немаца.[2]

Социјална позиција Јевреја у Галицији[уреди | уреди извор]

Вечина Јевреја било је сиромашно и углавном су се бавили мањим радњама и предузећима. Као занатлије били су кројачи, столари, шеширџије, златари и бавили оптиком. Готово 80% свих кројача у Галицији били Јевреји. У градовима највише су се бавили трговином (велепродаја, малопродаја). Због јеврејске склоности ка образовању, лакше су превазилазили баријере. Процентуално, Јевреји су имали доста већи број интелектуалаца од Пољака и Украјинаца. Од 1700 доктора у Галицији, 1150 су били Јевреји. Јевреји су чинили 41% радника у култури, театрима и кинематографима, 65% бријача, 43% стоматолога и 45% медицинских сестара. 2200 Јевреја је било адвоката. Галицијски Јевреји су дали 4 лауреата нобелове награде.: Изидор Изак Раби (физика), Роалд Хофман (хемија), Жорж Чарпак (физика) и Шмуел Јосиф Агнон (књижевност).

Историја[уреди | уреди извор]

За време Аустро-угарске владавине популација Јевреја је брзо порасла. Поред високе наталитете и због погрома у Руској Империји.[3] По градовима Јевреји су чинили једну трећину популације и постали су битан елемент локалне економије (трговина).[3] Поред трговине почели су да иду и у владне, политичке институције; 1897. 58% државних службеника и судија су били Јевреји.[4] За време 19. века Галиција и главни град Галиције, Лавов, постали су средиште јеврејског језика јидиша. Лавов је био прво град у свету са дневним часописом у јидишу, Lemberger Togblat.[4]

На крају Првог светског рата Галиција је постала поприште пољско-украјинског рата, који је избио новембра 1918.[5] За време конфликта 1200 Јевреја је ушло у украјинску галицијску армију (укр. Українська Галицька Армія) у јеврејски ударни батаљон (укр. Жидівський пробойовий курінь). У замјену добили су у Парламенту Западноукрајинске Народне Републике 10% места, где су били до распада, годину касније.[6] Западноукрајинска Влада је поштовала јеврејску неутралност према пољско-украјинском конфликту, тако да је и председник државе, Евгениј Петрушевич, забранио присилно новаћење Јевреја.[7] Украјинска армија је (заједно са про-украјинском јеврејском војском) претрпела велике губитке у боју против пољске војске, генерала Едварда Ридз-Смиглија, када су се повукли из Галиције.[8] Пољски губици су износили око 10000 мртвих и рањених док су Украјинци са Јеврејима изгубили око 15000 војника.[9] Упркос неутралности Јевреја, више су допринелу Украјинској страни и та чињеница сама изазвала је велико одушевљење у украјинском штампи.[10] Савет министра Западноукрајинске државе је тако и подржао јеврејске жртве пољског погрома у Лавову.[11] Злочине над Јеврејима је ипак радила и украјинска страна, поготово у руралним деловима Галиције.[12] Од 22. до 26. марта 1919. године десили су се масакри Јевреја код Житомира (500-700 мртвих) од војника украјинске републиканске армије (војска Украјинске Народне Републике) Симона Петљуре.[5] Главни организатор погрома над Јеврејима је био сам војни министар Украјинске Народне Републике .[13] Симултани украјински погроми над Јеврејима десили су се и у Бердичеву, Умању, Черњакову и другим крајевима.[5][14] И за време совјетске Украјине Јевреји нису имали мира.[15]

Мировни договор у Риги[уреди | уреди извор]

После победе пољске војске (1920) Галиција је анексирана Пољском. У Пољској Јеврејима и Украјинцима у Галицији није било дозвољено радити у државним службама (железница, пошта, телеграф), мере према њима су у том смислу биле деликатне, више су личиле на народну дискриминацију. Пољаци су према њима водили и велику полонизацију. Пре почетак Првог светског рата, у Аустро-угарској монархији, у Галицији је било 2420 украјинских школа, 1938. остало их је још 352.

Запуштено Јеврејско гробље у граду Бучач (лево) и Јеврејско гробље у Лавову, Украјина

Пољско-совјетски рат (1919-1921), који је био након пољско-украјинског рата завршен је мировним договором у марту 1921. у Риги. Границе су остале непромењене до поделе Пољске 1939, између Трећег рајха и Совјетског Савеза. Тако је септембра 1939. вечина Галиције припала Совјетском Савезу. Након распада Аустро-угарске и због многих народних мањина по разним државама, версајским споразумом (1921) повећана су њихова права. Као један од потписника био је и пољски председник Јан Падревски.[16] Према томе, у другој Пољској Републики (1918-1939) Требало је да Јевреји имају иста права као остали грађани, као и слободу према вери, са својим верским празницима.[17] Совјетског Савеза (званично) на Версајском споразуму није било[18], јер се тада у Русији водила револуција и због већ потписаног Брест-литовског мира (1918).[19] За време друге Пољске републике пуно Јевреја је прешло из Совјетског Савеза у Пољску.[20] Према пољском попису 1921. је било 2.845.364 Јевреја, 1938. 3.310.000. Од времена Пољско-совјетског рата 1919-1921 до 1938. јеврејска популација Пољске је повећана за 464.000 Јевреја.[21]

Већина Галицијских Јевреја је нестало у Другом светском рату услед Холокауста. Преживели су се преселили у Израел, САД, Уједињено Краљевство и Аустралију. Мањи део првобитне популације је остао у Украјини и Пољској.

Култура[уреди | уреди извор]

Галицијски Јевреји су били више емотивнији и вернији него латвијски Јевреји, за које су говорили да су необразовани. Са презиром су их називали цејлем-коп[22][23], тако су их неки звали и хришћани.[24] То је и последица јеврејских секта, хасидизам (секта Хабад Љубавичи) је био најјачи у Галицији, док су се у Латвији борили против хасидизма, један од најпознатијих Јевреја је био Гаон из Вилњуса. Галицијски Јевреју су, као и многи на истоку Европе, служили јидишом. Галицијска кухиња је имала више слатког јела, чак су и шећер стављали у рибу.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Manekin, Rachel (2. 11. 2010). „Galicia”. Translated from the Hebrew by Deborah Weissman. YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. Приступљено 13. 2. 2016.
  2. ^ Magocsi, Paul R. (1996). History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Presspage. стр. 423—424. ISBN 9780802078209. . Magocsi explains that the census data for Austria-Hungary did not include figures on ethnicity per se but only on language and religion; therefore, the Jewish population is based on the religion statistics, while his estimates of the other ethnic groups are based on both the language and the religion statistics, in order to correct for the fact that Jews are counted in those language groups. He notes that in 1910 "the vast majority of Jews (808,000) gave Polish as their language" (p. 423). (Yiddish did not appear as a language option on the census forms of Austria-Hungary.)
  3. ^ а б Magocsi, Paul Robert (2005). „Galicia: A European Land”. Ур.: Hann, Christopher. Galicia: A Multicultured Land. Toronto: University of Toronto Press. стр. 3—21. ISBN 978-0-8020-3781-7. 
  4. ^ а б Magocsi 2005, стр. 12
  5. ^ а б в Nicolas Werth (April 2008). "Crimes and Mass Violence of the Russian Civil Wars (1918-1921)". Online Encyclopedia of Mass Violence. ISSN 1961-9898
  6. ^ Subtelny, Orest (2000). Ukraine: a history. University of Toronto Press. стр. 367-368. ISBN 978-0-8020-8390-6. 
  7. ^ Myroslav Shkandrij. . Jews in Ukrainian Literature: representation and identity. New Haven: Yale University Press. (2009). pp. 94-95.
  8. ^ Norman Davies. "Ethnic Diversity in Twentieth Century Poland." In: Herbert Arthur Strauss. Hostages of Modernization: Studies on Modern Antisemitism, 1870-1933/39. Walter de Gruyter, 1993.
  9. ^ Vasyl Kuchabsky, Gus Fagan, Wirth-Institute for Austrian and Central European Studies . Western Ukraine in conflict with Poland and Bolshevism, 1918-1923. Canadian Institute of Ukrainian Studies Press.2000. ISBN 978-1-894865-12-8. стр. 185. – via Google Books.
  10. ^ Melamed, Vladimir. "Jewish Lviv". Los Angeles Museum of the Holocaust. Archived from the original on January 12, 2012 – via Internet Archive. General Ukrainian Council, Dilo (L’viv), November 5, 1918, 3.
  11. ^ Prusin, Alexander Victor (2005). Nationalizing a Borderland: war, ethnicity, and anti-Jewish violence in east Galicia, 1914-1920. University of Alabama Press. стр. 99. 
  12. ^ Blobaum, Robert (April 2006). "Europe: Early Modern and Modern". Oxford Journals. The American Historical Review.
  13. ^ Howard M. Sachar (2007). Dreamland: Europeans and Jews in the Aftermath of the Great War. Knopf Doubleday Publishing Group.
  14. ^ Jewish Virtual Library (2008). "Modern Jewish History: Pogroms". Encyclopaedia Judaica.
  15. ^ Andrzej Kapiszewski, Controversial Reports on the Situation of Jews in Poland in the Aftermath of World War I: The Conflict between the US Ambassador in Warsaw Hugh Gibson and American Jewish Leaders. Studia Judaica 7: 2004 nr 2(14) s. 257–304 (pdf)
  16. ^ Sejm RP. Internetowy System Aktow Prawnych. "Traktat między Głównemi Mocarstwami sprzymierzonemi i stowarzyszonemi a Polską, podpisany w Wersalu dnia 28 czerwca 1919 r." PDF scan of the Treaty, (original document, 1,369 KB).
  17. ^ Sejm RP. Internetowy System Aktow Prawnych. "Ustawa z dnia 17 marca 1921 r. – Konstytucja Rzeczypospolitej Polskiej." PDF scan of the March Constitution, (original document, 1,522 KB), including "Rozporządzenie Prezydenta Rzeczypospolitej z dnia 9 marca 1927 r. w sprawie utworzenia gmin wyznaniowych żydowskich na obszarze powiatów: białostockiego, bielskiego i sokólskiego województwa białostockiego." Amendments, (original document, 67 KB).
  18. ^ осим делегације Беле гарде
  19. ^ Tillman, Seth P. (1961). Anglo-American Relations at the Paris Peace Conference of 1919. Princeton University Press. стр. 136. 
  20. ^ Gershon David Hundert. The YIVO encyclopedia of Jews in Eastern Europe, Vol. 2. Yivo Institute for Jewish Research Yale University Press.2008. стр. 1393.. OCLC 837032828
  21. ^ Yehuda Bauer, A History of the American Jewish Joint Distribution Committee 1929–1939. End note 20: 44–29, memo 1/30/39 [30th January 1939], The Jewish Publication Society of America, Philadelphia, 1974
  22. ^ у преводу у глави латвијских Јевреја је цејлем (крст)-хришћани
  23. ^ Barnett Zumoff, "If Not Even Wiser" by Hirshe-Dovid Katz. Translation.
  24. ^ Joshua Brandt (19 May 2000). "Berkeley bookseller's side shtick is a treasure trove of Yiddishisms". jweekly.com. Archived from the original on 2007-07-14. Приступљено 22 December 2014.
  25. ^ Bill Gladstone (10 September 1999). "This is no fish tale: Gefilte tastes tell story of ancestry". jweekly.com. Archived from the original on 2004-03-08. Приступљено 22 December 2014.

Литература[уреди | уреди извор]