Генерал Тошево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Генерал Тошево
буг. Генерал Тошево
Основни подаци
Држава  Бугарска
Област Добричка област
Становништво
Становништво 7.370 (2007. г.)
Географске карактеристике
Координате 43°42′00″ СГШ; 28°02′00″ ИГД / 43.7° СГШ; 28.033333° ИГД / 43.7; 28.033333 Координате: 43°42′00″ СГШ; 28°02′00″ ИГД / 43.7° СГШ; 28.033333° ИГД / 43.7; 28.033333
Надморска висина 230 m
Генерал Тошево на мапи Бугарске
Генерал Тошево
Генерал Тошево
Генерал Тошево на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-сајт www.new.toshevo.org

Генерал Тошево (буг. Генерал Тошево, рум. Sfântu Dumitru) је град у Републици Бугарској, у крајње североисточном делу земље, седиште истоимене општине Генерал Тошево у оквиру Добричке области.

Природни услови[уреди]

Положај: Генерал Тошево се налази у крајње североисточном делу Бугарске, на граници са Румунијом - 12 километара северно од града. Од престонице Софије град је удаљен 500 km источно, а од обласног средишта, Добрича град је удаљен 25 km североисточно.

Рељеф: Област Генерал Тошева се налази на бугарској делу Добруџе. Град се налази у средишњој брежуљкастој области, на приближно 230 метара надморске висине.

Клима: Клима у Генерал Тошеву је континентална.

Воде: Генерал Тошево је смештено у области без већих водотока.

Историја[уреди]

Област Генерал Тошева је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Генерал Тошева је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Град се тада назива Кас'мкјој.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Генерал Тошево је био у саставу Румуније.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године Генерал Тошево је имало око 7.400 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Турци. Последњих деценија број становника у граду опада.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Спољашње везе[уреди]