Град занатства и народне уметности

С Википедије, слободне енциклопедије

УНЕСКО-ов пројекат Град занатства и народне уметности део је шире мреже креативних градова, основане 2004. године, која означава градове широм света који су дали јединствен допринос у области заната и народне уметности. [1]

Једна од улога Унеска је да одржава листу места светске природне и културне баштине. Та места се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу.

Мрежа је покренута 2004. године и има градове чланице у седам креативних области. Остале области су: занати и народна уметност, дизајн, филм, гастрономија, књижевност и медијска уметност. [2]

Градови занатства и народне уметности[уреди | уреди извор]

Садашњи градови занатства и народне уметности УНЕСКО-а су:

Град Држава Година Напомене
Ел Хаса (гувернорат)[3]  Саудијска Арабија 2015. Древна традиција рукотворина, укључујући текстил од палми, грнчарију, ткање и столарију.
Арегуа [4]  Парагвај 2019. Познат по грнчарству, дом за 450 грнчарских радионица.
Асуан[5]  Египат 2005. Наслеђе заната и народне уметности, укључујући израду перли, производњу столњака, креације од палминих грана и листова, као и производе од глине и игле.
Ајакућо[6]  Перу 2019. Познат по разним занатима као што су ретабло, таписерија, резбарење камена Хуаманга, грнчарија, текстил и вез.
Багио[7]  Филипини 2017. Различите традиције у ткању, дуборезу, изради сребра, тетовирању и тетовирању.
Баларат[8]  Аустралија 2019. Историјска и модерна репутација као лонац за топљење различитих облика и традиција аутохтоне аустралијске уметности.
Бамјан[9]  Авганистан 2015. Јединствена историја заната под утицајем муслиманских и будистичких култура који се и данас практикују у овој области.
Бендер Абас[10]  Иран 2019. Историја креативних уметности као што су практични и морски занати, локална одећа и локални музички инструменти.
Берселос[11]  Португал 2017. Порекло чувеног Барселоса петла.
Бјела[12]  Италија 2019. Историјат производње вуне и текстила.
Каиро[13]  Египат 2017. Древна историја специјализације за грнчарство, дување стакла, бакар, керамику и накит.
Калдас да Раиња [14]  Португал 2019. Центар за производњу керамике.
Карара[15]  Италија 2017. Светски познати бели мермер који је утицао на развој Караре као центра заната у Тоскани и Италији.
Чијанг Мај[16]  Тајланд 2017. Историја као трговачки центар и регион културне разноликости која је утицала на занатску културу грнчарије, сребра, дубореза, свиленог веза и лакирања.
Chordeleg[17]  Еквадор 2017. Јединствени рад од племенитих метала, производња обуће, грнчарије и ткање шешира од сламе који се преносе кроз генерације кроз усмену традицију.
Durán[18]  Еквадор 2015. Дуга историја синкретизма између урбане уметности и мурала и традиционалне еквадорске уметности и заната.
Фабријано[19]  Италија 2013. Статус центра за занате као што су грнчарство, ткање, ковачки занат и израда папира од 12. века.
Габрово[20]  Бугарска 2017. Један од највећих занатских центара у Бугарској, посебно у дрворезбарству и ткању вуне.
Ханџоу[21]  Кина 2012. Древна историја производње свиле и чаја, као и скулптура од порцелана и бронзе, позната као Кинеска престоница чаја.
Icheon[22]  Јужна Кореја 2010. Историјски и модерни статус центра корејске керамике и грнчарије.
Исфахан[23]  Иран 2015. Разни занати укључујући ткање тепиха, металопрерађивачке радове, столарију, керамику, сликарство и интарзије разних врста.
Jacmel[24]  Хаити 2014. Традиције сликања, израде скулптура и џиновских маски од папира-машеа, као и место настанка сликарске школе Жакмел у хаићанској уметности.
Џајпур[25]  Индија 2015. Историјски занати израде накита, резбарења и сликања који су били центар трговине од раног 18. века, са 53.500 радионица које се данас баве овим занатима.
Ђингдеџан[26]  Кина 2014. Назван "престоница порцелана" због своје древне историје рада са порцеланом.
Jinju[27]  Јужна Кореја 2019. Историја израде дрвеног намештаја, израде украсних ножева, металних заната и свиле.
Жоао Песоа[28]  Бразил 2017. Јединствена производња памучне тканине, као и производња грнчарије, веза и хеклања.
Каназава[29]  Јапан 2009. Самурај - инспирисана уметничком културом, јединствени занатски радови као што је техника бојења свиле кага-јузен.
Каргопољ[30]  Русија 2019. Традиционални текстилни вез, занатски резбарење дрвета и коре и фигуре у боји печене од глине познате као Каргопол играчке, све то чини најважнији сектор градске привреде данас.
Кутахја[31]  Турска 2017. Јединствена уметност израде керамичких цинија која доминира градским пејзажом.
Лимож[32]  Француска 2017. Историја производње керамике, емајла и стакла, као и недавно основана индустрија порцелана.
Лубумбаши[33]  Демократска Република Конго 2015. Јединствени занати од бакра и малахита створени у граду, са преко 50 радионица посвећених резбарењу малахита.
Madaba[34]  Јордан 2017. Највећи број мозаика откривен на њиховој првобитној локацији у свету, укључујући византијске и омајадске мозаике и најстарији сачувани опис Свете земље.
Насау[35]  Бахаме 2014. Бахамске културне и креативне традиције плетења сламе и заната Јунканоо формиране су од мешавине домородачке и афричке културне традиције.
Уагадугу[36]  Буркина Фасо 2017. Традиционални занат ливења и израде бронзе и бакра који и данас чини главни сектор градске привреде.
Падјука[37]  Сједињене Америчке Државе 2013. Историја и допринос занату израде јоргана у Сједињеним Државама.
Pekalongan[38]  Индонезија 2014. Културна историја и значај батик заната и одеће за град и његов идентитет.
Порто Ново[39]  Бенин 2017. Историја и јединствена пракса разних заната као што су плетење, коваштво, грнчарство и производња музичких инструмената у граду, са 42 историјска занатска еснафа у граду.
Сан Кристобал де лас Касас[40]  Мексико 2015. Очување аутохтоних мексичких заната и уметности као што су вез, грнчарија, ковачки занат, дуборез и израда ћилибара.
Санта Фе[41]  Сједињене Америчке Државе 2005. Индијански занати накита, грнчарије и ткања и сајмови ових заната који су постали саставни део идентитета града, као и шпанска колонијална уметност као што су народни плес, апликација од сламе и лим.
Санта Марта[42]  Колумбија 2018. Место скоро 12 древних карипских култура, познато по рукотворинама Ваиуу и ручним златним комадима Тајрона.
Шарџа[43]  Уједињени Арапски Емирати 2019. Традиционални занат ткања "Тали".
Шаки[44]  Азербејџан 2017. Статус центра производње свиле и текстила на Кавказу, као и других традиционалних заната као што су витраж и грнчарија са дрвеним оквирима.
Sokodé[45]  Того 2017. Чувен по својој уметности ткања.
Сринагар[46]  Индија 2017. Вековима стара традиционална уметност ручног ткања као што је пашмина шал, као и друге рукотворине као што су торбе, абажури и други ручно рађени предмети за кућну декорацију.
Sukhothai[47]  Тајланд 2019. Културно значајни занатски производи од златних и сребрних украса, текстилног ткања, керамике и сангкалока.
Суџоу[48]  Кина 2014. Историја и култура заната у везивању, резбарењу, изради папира, сликању, штампарији и калиграфији.
Tamba-Sasayama[49]  Јапан 2015. Древна историја јединствене танба-иаки грнчарије, извор локалног поноса.
Тетуан[50]  Мароко 2017. Историја заната као што су Зелиге, Таајира вез, опточено и фарбано дрво и ковано гвожђе.
Тринидад[51]  Куба 2019. Историја индустрије тканина од влакана.
Тунис[52]  Тунис 2017. Познат по занатским базарима које се нижу уличицама.
Виљанди[53]  Estonia 2019. Разни занати, укључујући ковачки занат, керамику и вуну.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „creative cities map | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  2. ^ „Cities Join the UNESCO Creative Cities Network”. 
  3. ^ „Al-Ahsa | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  4. ^ „Areguá | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  5. ^ „Aswan | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  6. ^ „Ayacucho | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  7. ^ „Baguio City | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  8. ^ „Ballarat | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  9. ^ „Bamiyan | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  10. ^ „Bandar Abbas | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  11. ^ „Barcelos | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  12. ^ „Biella | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  13. ^ „Cairo | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  14. ^ „Caldas da Rainha | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  15. ^ „Carrara | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  16. ^ „Chiang Mai | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  17. ^ „Chordeleg | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  18. ^ „Durán | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  19. ^ „Fabriano | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  20. ^ „Gabrovo | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  21. ^ „Hangzhou | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  22. ^ „Icheon | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  23. ^ „Isfahan | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  24. ^ „Jacmel | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  25. ^ „Jaipur | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  26. ^ „Jingdezhen | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  27. ^ „Jinju | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  28. ^ „João Pessoa | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  29. ^ „Kanazawa | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  30. ^ „Kargopol | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  31. ^ „Kütahya | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  32. ^ „Limoges | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  33. ^ „Lubumbashi | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  34. ^ „Madaba | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  35. ^ „Nassau | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  36. ^ „Ouagadougou | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  37. ^ „Paducah | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  38. ^ „Pekalongan | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  39. ^ „Porto-Novo | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  40. ^ „San Cristóbal de las Casas | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  41. ^ „Santa Fe | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  42. ^ „12 etnias del Caribe exhibirán sus artesanías en feria de Santa Marta | ELHERALDO.CO”. 
  43. ^ „Sharjah | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  44. ^ „Sheki | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  45. ^ „Sokodé | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  46. ^ Arora, Sumit (2021-11-10). „Srinagar joins UNESCO network of creative cities”. adda247 (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-05. 
  47. ^ „Sukhothai | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  48. ^ „Suzhou | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  49. ^ „Tambasasayama | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  50. ^ „Tétouan | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  51. ^ „Trinidad | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  52. ^ „Tunis | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 
  53. ^ „Viljandi | Creative Cities Network”. en.unesco.org. Приступљено 2021-04-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_занатства_и_народне_уметности&oldid=26856763”