Дулене
Дулене | |
|---|---|
 Центар села у клисури реке Дуленке | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Град | Крагујевац |
| Становништво | |
| — 2011. |  153 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 52′ 17″ С; 20° 56′ 56″ И / 43.8714° С; 20.9489° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 665 m |
.svg)  Дулене Дулене на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника. Насеље је основано средином 18. века.[1]
Часопис "Нова економија" је 2016. године уврстио Дулене у десет најлепших села у Србији.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[3] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Према најранијим подацима о овом селу, током 1818. у Дулену је било 12 кућа и 34 арачких глава, након тога, број становника је био у сталном порасту.[3]
Током Априлског рата, изнад Дулена је оборен југословенски ловац Хокер фјури, који се налазио у саставу 110. ловачке ескадриле.[4] Његов пилот Ото Сеп је том приликом страдао, и мештани су га сахранили у Дулену.[4][5]
Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима.[6] Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.
Током 1964. преграђивањем Дуленске реке ради водоснабдевања Крагујевца, створено је Дуленско језеро, међутим током деведесетих оно је највећим делом затрпано.[7]
Споменик страдалом пилоту из Априлског рата, Отоу Сепу, подигнут је 2021. године, а самом догађају су осим мештана присуствовали представници Војске Србије, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и представници СУБНОР-а.[8] Споменик је подигнут на иницијативу локалне месне заједнице Дулене, уз подршку СУБНОР-а и града Крагујевца.[9]
Географија[уреди | уреди извор]
Дулене се дели на следеће засеоке: Старо село, Криву косу, Лису, Осоје, Центар села, Горњу малу и Матинац.[1]
Географски се налази на обронцима Гледићких планина, у клисури Дуленске реке.[1] Овде се налази и Дуленски црни врх, који је највиша тачка на Гледићким планинама која се налази на подручју Крагујевца.
Културна баштина[уреди | уреди извор]
У селу Дулене куће старе шумадијске архитектуре грађене у претходна два века представљају бисер старе градње мало сачуване на територији Шумадије. Реткост је да у Дуленима осим кућа стабилније градње којих је свега око двадесетак има око сто осамдесет кућа направљених од блата и дрвета које су расуте свуда по селу и планинама. Оне подсећају на стари начин живљена у Шумадији и представљају добар пример очуване традиције становања у овом крају.
Пољопривреда[уреди | уреди извор]
Под њивама се налази 600,2 ha, воћњацима 180,54 ha, виноградима 2,32 ha, ливадама 469,79 ha, пашњацима 298,57 ha док остало земљиште заузима 25,66 ha.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
- Кућа Војина и Живојина Павловића, споменик културе[10]
- Стара школа (ОШ „Нада Наумовић“, одељење Дулене)
- Дуленско језеро
- Дуленска река
- Дуленски Црни врх
Манифестације и прославе[уреди | уреди извор]
- Сеоска слава Свети Сава
- Литије, Бели четвртак
- Дуленски МТБ Маратон
- Дуленска гулашијада Госпојински котлић
- Дуленска штрапаријада и фијакеријада
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[3] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 12 | 15 | - | 16 | 14 | 14 | 16 | 16 | 16 | 16 | 16 | 16 | |
| Пореске главе* | - | 21 | - | 15 | 15 | 18 | 19 | 18 | 18 | 19 | 20 | 20 | |
| Арачке главе** | 34 | 45 | - | 43 | 45 | 45 | 44 | 42 | 49 | 51 | 51 | 52 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 8 | 8 | ||
| 75—79 | 14 | 17 | ||
| 70—74 | 21 | 15 | ||
| 65—69 | 21 | 23 | ||
| 60—64 | 12 | 17 | ||
| 55—59 | 2 | 9 | ||
| 50—54 | 2 | 5 | ||
| 45—49 | 5 | 3 | ||
| 40—44 | 3 | 2 | ||
| 35—39 | 6 | 1 | ||
| 30—34 | 4 | 1 | ||
| 25—29 | 5 | 2 | ||
| 20—24 | 4 | 2 | ||
| 15—19 | 1 | 1 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 2 | 1 | ||
| Просек : | 60,5 | 64,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 108 | 22 | 69 | 12 | 5 | 0 |
| Женски | 107 | 3 | 63 | 39 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 215 | 25 | 132 | 51 | 6 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 59 | 46 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 38 | 32 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 97 | 78 | 0 | 0 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 1 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 6 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Клисура реке Дуленке, позиција Вис -
Поглед са Расје -
Шљива ранка, Дулене -
Поглед на центар села са Матинца -
Прњавор поток улива у Дуленку -
Доња мала -
Поглед са Црног врха (897 м) -
Етно кућа Гајић, најлепше етно двориште у централној Србији 2016 -
Река Дуленка -
Стара кућа у горњој мали -
Поглед са Виса на Матинац, Лису и центар села -
преливи код бране Дуленског језера, звани дуленске Плитвице
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Географска енциклопедија насеља Србије. [Књ.] 2,. Београд: Београд : Географски факултет : Агена : Стручна књига, 2001 (Београд : Стручна књига). 2001. стр. 268. ISBN 86-82657-14-7.
- ^ „TOP 10: Najlepša sela u Srbiji”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г.
- ^ а б в Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ а б „Ото Сеп | УПВЛПС”. udruzenjepvlps.org. Приступљено 2021-03-28.
- ^ Radišić, Nebojša. „Misterija smrti pilota Kraljevine Jugoslavije rešena posle 73 godine”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Дулене | СУБНОР” (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ Nikolić, Jovanka (2022-08-19). „Dejan Milenković: Dulenci se bore za Dulensko jezero”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-05-11.
- ^ „РТК | Пилоту Ото Сепу откривен споменик у Дуленима” (на језику: српски). 2021-04-16. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-17.
- ^ Нектаријевић, Сандра (2021-04-16). „Откривено спомен обележје пилоту Ото Сепу у селу Дулене”. Град Крагујевац (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-01.
- ^ „Kuća V. i M. Pavlovića - Dulene, Kragujevac”. web.archive.org. 2011-09-24. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Љубодраг (2005) [2005.]. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. стр. 9, 11, 265. ISBN 86-902609-5-1. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
