Дулово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дулово
буг. Дулово
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСилистранска област
Становништво
Становништво
 — 7.050 (2.010 )
 — густина360 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°49′01″ СГШ; 27°09′00″ ИГД / 43.817° СГШ; 27.15° ИГД / 43.817; 27.15Координате: 43°49′01″ СГШ; 27°09′00″ ИГД / 43.817° СГШ; 27.15° ИГД / 43.817; 27.15
Ндм. висина230 м
Површина19,58 км2
Дулово на мапи Бугарске
Дулово
Дулово
Дулово на мапи Бугарске
Веб-сајт
www.dulovo.info

Дулово (буг. Дулово, рум. Accadânalar) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Дулово у оквиру Силистранске области.

Географија[уреди]

Положај: Дулово се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 400 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 40 km јужно.

Рељеф: Област Дулова се налази у области бугарске Добруџе, која чини југоисточни део Влашке низије. Град се сместио у бреговитом подручју, на приближно 230 m надморске висине.

Клима: Клима у Дулову је континентална.

Воде: Око Дулова постоји више мањих водотока.

Историја[уреди]

Област Дулова је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Дулова је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Дулово је било у саставу Румуније под називом Акаданалар.

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2010. године Дулово је имало око 7.000 становника. Огромна већина градског становништва су Турци, а мањина су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.

Спољашње везе[уреди]