Пређи на садржај

Загајица

Координате: 44° 58′ 59″ С; 21° 13′ 49″ И / 44.983088° С; 21.230321° И / 44.983088; 21.230321
С Википедије, слободне енциклопедије
Загајица
Главна улица Загајице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 500
 — густина21/km2
Географске карактеристике
Координате44° 58′ 59″ С; 21° 13′ 49″ И / 44.983088° С; 21.230321° И / 44.983088; 21.230321
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 m
Површина23,3 km2
Загајица на карти Србије
Загајица
Загајица
Загајица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26344
Позивни број013
Регистарска ознака

Загајица је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 500 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Загајца-1713. г.

Фурјес-1894. г.

Загајца-1922. г.

Године 1713. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. 1716. године припојена вршачким диштрикту (Срез), а идуће године пописано је 37 домова. Године 1742. населили су се у Загајци Румуни, стога је извршено премеравање земље и попис народа. Саграђена је црква 1744. године. Гладна година била је 1749, јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године 1771. продата је стара школска зграда.

Загајца је 1774. године припојена је Илирској, а 1776. године Влашко-илирској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сагаица" припада Вршачком округу и дистрикту. Има милитарски статус а становници су измешани Срби и Власи.[1] Године 1781. имала је 841 православног становника. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.

Болести (Богиње) су владале 1794. године. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до 1910. године био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.

Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.

Саграђена је садашња црква 1809. г Загајца је 1838. године додељена је српском батаљону, 1845. године српској регименти.

Пописано је у месту 1854. године 797 душа.

Загајца је припојена Тамишком комитату 1873. године.

Подигнута је 1904. године нова општинска кућа.

Бројно кретање становништва: 1869-782; 1880-934; 1890-1049; 1900-1102; 1910-1245.Становника
Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31. јануара пописано је свега 1183 становника, од којих је било; Срба-1183; Румуна-25; Немаца-7; Мађара-4.

Овде се налазе ФК Омладинац Загајица и Ветропарк Ла Пичолина. У близини села се налазе Загајичка брда.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Загајица живи 470 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,2 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.185
1953. 1.184
1961. 1.214
1971. 1.055
1981. 928
1991. 790 687
2002. 575 651
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
513 89,21%
Роми
  
37 6,43%
Румуни
  
5 0,86%
Мађари
  
2 0,34%
Црногорци
  
1 0,17%
Хрвати
  
1 0,17%
Словаци
  
1 0,17%
Македонци
  
1 0,17%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
11 1,91%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнуто. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаће и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнијима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]