Павлиш

Павлиш
Павлиш;
	Павлиш
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	1.984
— густина	51/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 06′ 18″ С; 21° 14′ 23″ И / 45.104976° С; 21.239638° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	90 m
Површина	43,0 km2
	Павлиш Павлиш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26333
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Павлиш је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1984 становника.

Село има основну школу (Ђура Јакшић), пет прехрамбених продавница (дућана), а такође је и инфраструктура села последњих година побољшана, све улице су асфалтиране а двадесетак бунара снабдевају месни водовод кристално чистом водом.

Прошлост

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Павлиш припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта.Становништво је било претежно српско.^[1]

Дана 4. новембра 1942.. године у селу је у борби са немачким окупатором погинуо народни херој Жарко Зрењанин. Овде се налази Кућа у Ул. Жарка Зрењанина бр. 27а.

Култура

Село је познато по плесу банатском мађарцу, што је варијанта мађарца који обично добијају имена по месту настанка, те се овај зове и Павлишки мађарац.

Пољопривреда

Обрадиво земљиште се налази у околини села, око 6000 ланаца, а та околна места су позната по називима: Брест, Дуваниште, Млака, Редун, Средње дужи, Кратке ливаде и међубегејско земљиште.

Од култура које се узгајају најраспрострањеније су жито, кукуруз и сунцокрет.

Животињски свет

Такође је позната и Павлишка бара која се простире од реке Караш па до села. Ова бара је веома богата рибом, највише су заступљени Барски караш, бела риба, шаран и банатски кедер.

Од птица, на ливадама и у риту се могу видети бела чапља, црна чапља и дивља патка.

Демографија

У насељу Павлиш живи 1750 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,2 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.356
1953.	2.300
1961.	2.246
1971.	2.188
1981.	2.137
1991.	1.999	1.954
2002.	2.237	2.381

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.958	87,52%
Роми	156	6,97%
Мађари	58	2,59%
Југословени	12	0,53%
Румуни	10	0,44%
Македонци	8	0,35%
Муслимани	7	0,31%
Хрвати	5	0,22%
Словаци	3	0,13%
Чеси	2	0,08%
Бугари	2	0,08%
Црногорци	1	0,04%
непознато	8	0,35%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	4
80+	12	24
75—79	22	31
70—74	51	73
65—69	59	64
60—64	54	65
55—59	46	54
50—54	74	70
45—49	103	80
40—44	88	107
35—39	80	87
30—34	70	63
25—29	67	66
20—24	78	80
15—19	89	88
10—14	63	64
5—9	71	62
0—4	70	55
Просек :	37,2	39,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	553	568	592	592	631	595	677

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	117	143	115	139	88	50	13	7	4	1	3,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	896	267	552	49	23	5
Женски	956	192	552	171	32	9
УКУПНО	1.852	459	1.104	220	55	14

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	477	137	2	2	152
Женски	335	71	0	0	149
Укупно	812	208	2	2	301

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	23	57	5	32
Женски	0	1	45	1	2
Укупно	2	24	102	6	34

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	15	4	8
Женски	4	2	5	8	34
Укупно	4	3	20	12	42

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	23	0	0	14
Женски	8	0	0	5
Укупно	31	0	0	19

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]