Павлиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Павлиш
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2195
 — густина 52/км2
Географске карактеристике
Координате 45°06′06″ СГШ; 21°14′16″ ИГД / 45.101666° СГШ; 21.237833° ИГД / 45.101666; 21.237833Координате: 45°06′06″ СГШ; 21°14′16″ ИГД / 45.101666° СГШ; 21.237833° ИГД / 45.101666; 21.237833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 90 м
Површина 43,0 км2
Павлиш на мапи Србије
Павлиш
Павлиш
Остали подаци
Поштански број 26333
Позивни број 013
Регистарска ознака

Павлиш је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2195 становника.

Село има основну школу (Ђура Јакшић), пет прехрамбених продавница (дућана), а такође је и инфраструктура села последњих година побољшана, све улице су асфалтиране а двадесетак бунара снабдевају месни водовод кристално чистом водом.

4. новембра 1942. године у селу је у борби са немачким окупатором погинуо народни херој Жарко Зрењанин.

Култура[уреди]

Село је познато по плесу банатском мађарцу, што је варијанта мађарца који обично добијају имена по месту настанка, те се овај зове и Павлишки мађарац.

Пољопривреда[уреди]

Обрадиво земљиште се налази у околини села, око 6000 ланаца, а та околна места су позната по називима: Брест, Дуваниште, Млака, Редун, Средње дужи, Кратке ливаде и међубегејско земљиште.

Од култура које се узгајају најраспространије су жито, кукуруз и сунцокрет.

Животињски свет[уреди]

Такође је позната и Павлишка бара која се простире од реке Караш (река) па до села. Ова бара је веома богата рибом, највише су заступљени Барски караш, бела риба, шаран и банатски кедер.

Од птица, на ливадама и у риту се могу видети бела чапља, црна чапља и дивља патка.

Демографија[уреди]

У насељу Павлиш живи 1750 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,2 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.356
1953. 2.300
1961. 2.246
1971. 2.188
1981. 2.137
1991. 1.999 1.954
2002. 2.237 2.381
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.958 87,52 %
Роми
  
156 6,97 %
Мађари
  
58 2,59 %
Југословени
  
12 0,53 %
Румуни
  
10 0,44 %
Македонци
  
8 0,35 %
Муслимани
  
7 0,31 %
Хрвати
  
5 0,22 %
Словаци
  
3 0,13 %
Чеси
  
2 0,08 %
Бугари
  
2 0,08 %
Црногорци
  
1 0,04 %
непознато
  
8 0,35 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]