Уљма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Уљма
Uljma, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3269
 — густина 57/км2
Географске карактеристике
Координате 45°02′17″ СГШ; 21°09′13″ ИГД / 45.038° СГШ; 21.153666° ИГД / 45.038; 21.153666Координате: 45°02′17″ СГШ; 21°09′13″ ИГД / 45.038° СГШ; 21.153666° ИГД / 45.038; 21.153666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 89 м
Површина 63,2 км2
Уљма на мапи Србије
Уљма
Уљма
Остали подаци
Поштански број 26330
Позивни број 013
Регистарска ознака
Центар Уљме

Уљма је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3269 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Уљма коју су чинила насељена места: Влајковац, Загајица, Избиште, Орешац, Парта, Потпорањ, Ритишево, Уљма и Шушара.. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Вршац.

Историја[уреди]

Име места:Појављује се при крају Турске владавине (1713.), са 12 домова. Године 1911. назив места Хомоксеил а 1922. год. Уљма.

Уљма је 1716. године припојена вршачком диштриту темишварског Баната и имала је 20 кућа а 1722. године становници села Избиште су због оскудице воде хтели да се пресели у Уљму. У јесен 1739. године, 300 Турака је силом од становништва отело оброк.

После тога је Уљма новим Преласком бројно ојачала. 1746-1749. године узела је општина у закуп пољско добро „ Мало Николинци " 1749. године пописано је 81 кућа. Од 1750. године био је овдашњи свештеник прота паланачког протопрезитерата.

Године 1773. додељена је Уљма илирској, а 1776. године немачко-банатској граничарској регименти. Године 1778. сазидана је богомоља и започело је вођење црквених матрикула 1782. године пописано је 1579. године православних становника. А већ 1827. год. било је 2773 становника, од којих римокатолика 31, православних 2233, реформата 5, евангелиста 4.

Уљма је додељена српском батаљону 1838. год. а 1845. српској регименти. Године 1846. било је три свештеника на 2303 становника православне вероисповести. Исте године општина је имала пошту.

Године 1854.-1758. подигнута је данашња српска црква. Освећење је обавио епископ Емилијан Кенгелац 13. маја 1858. године.[1] Године 1854. припадала је Уљма, Избиштанској компанији и бројала је 2602 душе.

Године 1873. припојена је тамишком комитату. 1884 године Јаша Томић и Лазар Нанчић приредили су у овоме месту протестни збор против,, Велико-кикиндског српског програма ", који је растурен од мађарског хусар.

8. децембра 1894. отворена је железничка станица.

Када је умро Сава Бељин мештанин оставио је сво своје имање вредно 80.000 к "на добротворне цељи". Од камата на ту главницу издавала се 1900. године једна ђачка стипендија у износу 600 к, а остатком је располагала црква уљманска.[2]

Уљма је бројала 1869 год. 2734 становника, године 1880.: 2923 становника, 1890 г.: 3.364 становника, 1900 г.: 3.571, а 1910.: 3.878 душа

Број становника Уљме је последњих двадесетак година у опадању. У селу се бележи негативан природни прираштај што значи да више људи у току године умре него што се деце роди. Мушкараца има више (1812) него жена (1786). Просечна старост мушкараца је 37 година а жена 39,4 године. Највећи број домаћинстава има једног до два члана (211 домаћинство има једног а 249 домаћинстава има два члана). Просечан број чланова у једном домаћинству је нешто више од три (3,3).

Највећи проценат становника (83,01%) се изјашњавају као Срби (2 987), Румуна је 11,11% (или 400 људи), Мађара 0,63% (23), Хрвата 0,27% (10 људи), Рома 0,27% (10) док је непознато 3,25% или 117 становника.

Велики број људи је на привременом раду у иностранству, најчешће у земљама Европске уније. Образовна структура становништва је доста неповољна. Највећи број људи има завршену само основну школу, док је мањи број са средњом стручном спремом. Само 2% становништва има високу стручну спрему тј. завршен факултет.

Привреда Уљме

Основна привредна делатност становништва Уљме је земљорадња. Највеће површине 4 926,7 ha су под ораницама а има доста и ливада, пашњака као и винограда (укупно 852,3 ха). Највише се сеју кукуруз, пшеница и шећерна репа, а од животиња се највише гаје свиње, говеда, овце и живина.

У различитим привредним делатностима ради 1204 становника. Пољопривредом се бави 664 становника, у индустрији ради 257, у трговини и туризму 75, у образовању 28, у здравству и социјалној заштити 45 итд.

Спорт[уреди]

Историја уљманског шаха

Шаховско семе које је на овим просторима успешно посејао први српски велемајстор Бора Костић нашло је погодно тле у Уљми, где средином двадесетог века ниче велики шаховски клуб. На иницијативу младог наставника српског и руског језика Владислава Шљивића и студената Мила Грнчарског и Владимира Стојанова 5. фебруара 1956. године основан је уљмански шах клуб. Клуб је убрзо постао стециште ђака, студената и земљорадника и важио као значајна васпитна институција. Финансирање клуба у почетном периоду агилни секретар Владислав Шљивић решио је на оригиналан начин; чланови клуба су са тракторском приколицом сакупљали кукуруз по селу у виду добровољног прилога и тим средствима опремали клуб са инвентаром и шаховским реквизитима.

Неуморни Шљивић давао је и посебан допринос буџету клуба тако што је свирао својом хармоником по сеоским игранкама а сав приход ишао је клубу. Клуб је сваким даном имао све више чланова и у своје редове примао већ афирмисане али и анонимне шахисте из Вршца и околних села. Жељни веће афирмације у шаху из Вршца долазе младићи Александар Златичанин, Слободан Тубић, Драган Лучић, Драган Крудуљ, Херберт Комарица, Ратомир Грозданић, а касније и браћа Слободан и Владимир Симић, браћа Драган и Рајко Буквић, Ђура Грубишић и други. Из околних села чланови уљманскиг шах клуба у дужем периоду били су и Милорад Капелан и Душан Галоња (Влајковац), Зоран Радивојевић (касније Наловић) (Потпорањ), Миливој Попов (Загајица), Стеван Божић, Душица Чејић и Весна Вељић (Павлиш). Боје уљманског шаха бранили су и Милорад Кнежевић — велемајстор из Београда, мајстор Драгољуб Баретић (Нови Сад), Душан Бућан (Нови Сад), Јожеф Балаш — Пири (Суботица). Шах-клуб из Уљме је у периоду од двадесетак година засенио Вршачки шах клуб по много бољом организованошћу и појединачним и екипним резултатима. У том периоду уљмански шах клуб био је стандардан члан војвођанске лиге као једино село. Најславнији члан клуба из Уљме био је свакако велемајстор Бора Костић који је у својим позним годинама предводио уљманске шахисте.

Од шахиста који су живели или су рођени у Уљми најпознатији су били Владислав Шљивић, Душан Николин, Зоран Попов, Иван Ивков, Петар Нацић, Љубомир Ђорђев, Југослав Грнчарски, Златко Николин. Најпознатији шахиста поникао у Уљми је интернационални мајстор Зорица Николин, двострука првакиња Југославије и вишеструка олимпијска репрезентативка.

Демографија[уреди]

У насељу Уљма живи 2716 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,0 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 1089 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.775
1953. 3.933
1961. 4.237
1971. 4.391
1981. 4.115
1991. 3.961 3.713
2002. 3.598 3.923
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.987 83,01 %
Румуни
  
400 11,11 %
Мађари
  
23 0,63 %
Хрвати
  
10 0,27 %
Роми
  
10 0,27 %
Македонци
  
8 0,22 %
Бугари
  
8 0,22 %
Немци
  
6 0,16 %
Муслимани
  
6 0,16 %
Словаци
  
2 0,05 %
Чеси
  
1 0,02 %
Црногорци
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Југословени
  
1 0,02 %
непознато
  
117 3,25 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник обласног одбора Комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска. 
  • Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
  • Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој Монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005.
  • Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003.
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009)Банат(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Уљми, настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани: [1]

Спољашње везе[уреди]