Гудурица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гудурица
Gudurica, Catholic Church.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1094
 — густина 56/km2
Положај
Координате 45°10′08″ СГШ; 21°26′21″ ИГД / 45.168833° СГШ; 21.439166° ИГД / 45.168833; 21.439166 Координате: 45°10′08″ СГШ; 21°26′21″ ИГД / 45.168833° СГШ; 21.439166° ИГД / 45.168833; 21.439166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 111 m
Површина 22,7 km2
Гудурица на мапи Србије
Гудурица
Гудурица
Гудурица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26335
Позивни број 013
Регистарска ознака

Гудурица (мађ. Temeskutas) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1094 становника.

Географија[уреди]

У додиру Карпата и Вршачког Вино-горја, као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица - по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног Баната, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.

Историја[уреди]

Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Гудурица се испрва, у 15. веку, помиње као Кутрес, затим Кутрица, у 18. као Гутериц, у 19. веку Кудриц, 1894. године звала се Темескутас, а данашње име добила је 1922. По некима, име је настало од немачког (guten Ritz ), што значи добар рит, а, по другима, названо је управо по околним гудурама.[1].

Гудурица на мапи из 1769-72

Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после 1389, односно, када су након Косовске битке прелазили Дунав. У крашовском комитету 1458. и 1462. била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе од Кутреса. Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. да је додељена аустријској провинцији - вршачком дистрикту темишварског Баната. Исте године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа. Године 1719, по одласку Турака, када је Банат након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и Мајнца. Староседеоци Срби повлаче се у оближње село Велико Средиште. Записи из црквених књига кажу да је село 1742. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. колонизује царица Марија Терезија, а од 1780. до 1790. цар Јозеф. Крајем 18. века у »Кутрици« је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц I издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.

Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 Немаца, 53 Мађара, 15 Срба, 10 Румуна, 5 Чеха, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.

У Гудурици су некада живеле чак 24 различите нације, а данас их има 14, односно 1.300 становника у 420 домаћинстава. И нико никога више не пита шта је пореклом и којим путем је дошао.

Демографија[уреди]

У насељу Гудурица живи 1020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 430 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.474
1953. 2.024
1961. 2.105
1971. 1.560
1981. 1.448
1991. 1.338 1.208
2002. 1.339 1.267
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
839 66,21 %
Македонци
  
133 10,49 %
Мађари
  
44 3,47 %
Словенци
  
38 2,99 %
Југословени
  
37 2,92 %
Роми
  
35 2,76 %
Румуни
  
31 2,44 %
Хрвати
  
27 2,13 %
Црногорци
  
9 0,71 %
Муслимани
  
5 0,39 %
Немци
  
3 0,23 %
Словаци
  
2 0,15 %
Албанци
  
2 0,15 %
Чеси
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
непознато
  
24 1,89 %


Референце[уреди]

  1. Летописи општина у јужном Банату: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу. 1928. ISBN 978-86-85075-04-9.
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1. 
  • Извор „Монографија“ Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  1. Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. 48 pages. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB
  2. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  3. M Марина Саставио од Писаних трагова, „Летописа“, по предању о селу Гудурици настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
  4. „Летопис“ сеоски обичаји M Марина: Беч (1999)

Спољашње везе[уреди]