Војводинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војводинци
Vojvodinci, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска Православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 363
 — густина 19/км2
Географске карактеристике
Координате 45°01′04″ СГШ; 21°20′29″ ИГД / 45.017833° СГШ; 21.341333° ИГД / 45.017833; 21.341333Координате: 45°01′04″ СГШ; 21°20′29″ ИГД / 45.017833° СГШ; 21.341333° ИГД / 45.017833; 21.341333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 74 м
Површина 21,7 км2
Војводинци на мапи Србије
Војводинци
Војводинци
Остали подаци
Поштански број 26338
Позивни број 013
Регистарска ознака

Војводинци (рум. Voivodinț) су насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 363 становника.

Историја[уреди]

У историјском периоду Војводинци је имао више имена:

  • У XV веку место се звало Vajdafalva
  • У XVI веку Wojvodince
  • Vajdalak -1911. године
  • Војводинце-1922. године.

Године 1447. Војводинце (Vajdafolva ) је било у поседу Николе, сина Војводе Томе. Војводинце (Wojvodincz) је било у поседу Саве Велимировича из Каренбаша, са становништвом српске и румунске народности. Године 1717. било је 77 кућа. Касније како изгледа, било је новог досељавања, јер 1749. године броји већ 140 кућа, Подигнута је црква брвнара 1735. године, а 1751. било је два пароха.

Почеле да се воде црквене матичне књиге 1778. године, а 1793-1794. подигнута је нова црква и школа. 23. априла 1795. привремено освештена. Аксеније Јанковић завршио иконостас 1808. године а 29. августа 1812. године извршено је свештање.

Године 1848. пописано је 1624 становника, од којих је било православних 1609, католика 12, и јевреја 5.

До раздвајања Банатске војне границе, код Војводинаца је била тромеђа Тамишког комитата и Војне границе. Отворено је једно подбележничко место. Године 1908-1909. подигнута је општинска кућа. Од 19010-1910. функционисало је поштанско звање. Заснован је општински катастар 1914. године.

У новијем времену је прираштај код становништва у застоју, па чак и у опадању: 1869-1731 становник: 1880-1654; 1890-1649; 1900-1558; 1910-1544 становника. По попису 31. јануара 1921. године пописано је 1388 становника, од којих је било: Срба-18, Словака-7, Румуна-1310, Немаца-26, Мађара-8, осталих-18 становника. [1]

Демографија[уреди]

У насељу Војводинци живи 336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (38,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 124 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.196
1953. 1.098
1961. 1.012
1971. 902
1981. 727
1991. 593 461
2002. 417 542
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Румуни
  
366 87,76 %
Срби
  
19 4,55 %
Роми
  
13 3,11 %
Мађари
  
3 0,71 %
Немци
  
1 0,23 %
Власи
  
1 0,23 %
непознато
  
11 2,63 %


Референце[уреди]

  1. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.:
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  1. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  2. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  3. »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]