Горан Стевановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горан Стевановић
Stevanovic-goran.jpg
Горан Стевановић
Лични подаци
Датум рођења (1966-11-27)27. новембар 1966.(52 год.)
Место рођења Сремска Митровица, СФРЈ
Позиција везни
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1991
1991—1993
1993—1994
1994—1996
1996
1996—1997
1997—1999
1999
Партизан
Осасуна
Фаренсе
Виторија Сетубал
Кампомајоренсе
Униао Мадејра
Верија
Паленефсиниjакос
151 (21)
30 (0)
28 (4)
28 (3)
18 (3)
30 (3)
28 (2)
6 (0)
Репрезентативна каријера**
1985. Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
2001
2001—2002
2003—2006
2007—2009
2009—2010
2011—2012
2013
2013
2015
Чукарички
Железник
СЦГ (помоћник)
Партизан (помоћник)
Партизан
Гана
Верија
Ћингдао
Агротикос Астерас
* Датум актуелизовања: 3. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 3. септембар 2015.

Горан Стевановић (Сремска Митровица, 27. новембар 1966) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Горанова ћерка је српска одбојкашица Јована Стевановић.[1]

Играчка каријера[уреди]

Каријеру је почео у Партизану, клубу у којем је прошао све селекције, од пионира до сениора. Одиграо је укупно 328 утакмица и постигао 79 голова. Два пута је био шампион Југославије (1986, 1987).

Интернационалну каријеру остварио је у Шпанији и Португалу. Наступао је за Осасуну (1991–1993), Фаренсе (1993–1994), Виторију Сетубал (1994–1995), Кампомајоренсе (1995–1996) и Униао да Мадеира (1996–97). Две последње сезоне у каријери (1997–1999) био је градитељ игре грчких клубова Верије и Панелефсиниjакос.

Играо је за пионирску, омладинску, младу, олимпијску и А селекцију. Једини меч за сениорску селекцију Југославије одиграо је октобра 1985. против Аустрије (3:0) у Линцу.

Тренерска каријера[уреди]

Завршио је Вишу тренерску школу. Тренерску каријеру је почео са млађим категоријама Партизана, а онда био на кратко тренер Чукаричког и Железника.

Од 2003. био је члан стручног штаба ФС СЦГ. Као први помоћник селектора репрезентације СЦГ Илије Петковића изузетно је заслужан за успех селекције СЦГ у квалификацијама за СП 2006. у Немачкој.

У Партизан се враћа као помоћни тренер у јануару 2008. године, а 7. септембра 2009. године је почео самостално да врши функцију шефа стручног штаба, након споразумног раскида са Славишом Јокановићем.[2] Ипак, није успео да оконча сезону на клупи „црно-белих“. У априлу 2010. након пораза од Војводине (1:3) у полуфиналу купа, јединог који је доживео у домаћим такмичењима за осам месеци колико је водио црно-беле, поднео је неопозиву оставку. Као највеће успехе на клупи Партизана Стевановић је навео победу са играчем мање против Црвене звезде и тријумф против украјинског Шахтјора (1:0) у Лиги Европе, којим су црно-бели прекинули низ од 12 утакмица без победе у континенталним такмичењима.

У јануару 2011. фудбалски савез Гане изабрао је Горана Стевановића за селектора националног тима, као наследника Милована Рајевца.[3] Стевановић је репрезентацију Гане предводио у наредне две године, али је након елиминације Гане у полуфиналу Купа афричких нација од Замбије (0:1), фудбалски савез те земље одлучио да му не понуди продужење уговора.

Након репрезентације Гане, радио у грчкој Верији и кинеском Ћингдау.

Трофеји (као играч)[уреди]

Партизан[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]