Горан Стевановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горан Стевановић
Stevanovic-goran.jpg
Горан Стевановић
Лични подаци
Пуно име Горан Стевановић
Датум рођења (1966-11-27)27. новембар 1966.(53 год.)
Место рођења Сремска Митровица, СФРЈ
Позиција везни
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1991
1991—1993
1993—1994
1994—1996
1996
1996—1997
1997—1999
1999
Партизан
Осасуна
Фаренсе
Виторија Сетубал
Кампомајоренсе
Униао Мадејра
Верија
Паленефсиниjакос
151
30
28
28
18
30
28
6
(21)
(0)
(4)
(3)
(3)
(3)
(2)
(0)
Репрезентативна каријера**
1985. Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
2001
2001—2002
2003—2006
2007—2009
2009—2010
2011—2012
2013
2013
2015
2018
2020—
Чукарички
Железник
СЦГ (помоћник)
Партизан (помоћник)
Партизан
Гана
Верија
Ћингдао
Агротикос Астерас
Ћингдао
Оман
* Датум актуелизовања: 15. јануар 2020.
** Датум актуелизовања: 3. септембар 2015.

Горан Стевановић (Сремска Митровица, 27. новембар 1966) је српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Горанова ћерка је српска одбојкашица Јована Стевановић.[1]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Партизану, клубу у којем је прошао све селекције, од пионира до сениора. Одиграо је укупно 328 утакмица и постигао 79 голова. Два пута је био шампион Југославије (1986, 1987).

Интернационалну каријеру остварио је у Шпанији и Португалу. Наступао је за Осасуну (1991–1993), Фаренсе (1993–1994), Виторију Сетубал (1994–1995), Кампомајоренсе (1995–1996) и Униао да Мадеира (1996–97). Две последње сезоне у каријери (1997–1999) био је градитељ игре грчких клубова Верије и Панелефсиниjакос.

Играо је за пионирску, омладинску, младу, олимпијску и А селекцију. Једини меч за сениорску селекцију Југославије одиграо је октобра 1985. против Аустрије (3:0) у Линцу.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Завршио је Вишу тренерску школу. Тренерску каријеру је почео са млађим категоријама Партизана, а онда био на кратко тренер Чукаричког и Железника.

Од 2003. био је члан стручног штаба ФС СЦГ. Као први помоћник селектора репрезентације СЦГ Илије Петковића изузетно је заслужан за успех селекције СЦГ у квалификацијама за СП 2006. у Немачкој.

У Партизан се враћа као помоћни тренер у јануару 2008. године, а 7. септембра 2009. године је почео самостално да врши функцију шефа стручног штаба, након споразумног раскида са Славишом Јокановићем.[2] Ипак, није успео да оконча сезону на клупи „црно-белих“. У априлу 2010. након пораза од Војводине (1:3) у полуфиналу купа, јединог који је доживео у домаћим такмичењима за осам месеци колико је водио црно-беле, поднео је неопозиву оставку. Као највеће успехе на клупи Партизана Стевановић је навео победу са играчем мање против Црвене звезде и тријумф против украјинског Шахтјора (1:0) у Лиги Европе, којим су црно-бели прекинули низ од 12 утакмица без победе у континенталним такмичењима.

У јануару 2011. фудбалски савез Гане изабрао је Горана Стевановића за селектора националног тима, као наследника Милована Рајевца.[3] Стевановић је репрезентацију Гане предводио у наредне две године, али је након елиминације Гане у полуфиналу Купа афричких нација од Замбије (0:1), фудбалски савез те земље одлучио да му не понуди продужење уговора.

Након репрезентације Гане, радио у грчким клубовима Верији и Агротикос Астерасу као и у кинеском Ћингдау. У јануару 2020. је постављен за селектора репрезентације Омана.[4]

Трофеји (као играч)[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]