Ирена Шевинска

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирена Шевинска
Ирена Шевинска снимљена 2007. године
Лични подаци
Пуно имеIrena Szewińska-Kirszenstein
Датум рођења(1946-05-24)24. мај 1946.
Место рођењаЛењинград, СССР
Датум смрти29. јун 2018.(2018-06-29) (72 год.)
Место смртиВаршава, Пољска
Држављанство Пољска
Висина1,76 м
Маса60 кг
Спортске информације
Спорт100 м
200 м
400 м
4 × 100 м
4 × 400 м
Скок у даљ
Године активности1964-1980
ТренерЈануш Шевински
Достигнућа и титуле
Лични рекорди11,13 с на 100 м
22,21 с на 200 м
49,29 с на 400 м
6,62 м у скоку удаљ

Ирена Шевинска (пољ. Irena Szewińska; девојачко Кирсенштајн; 24. мај 1946. – 29. јун 2018.) била је пољска спринтерка и једини спортиста у историји, било мушко или женско, који је држао светске атлетске рекорде у тркама на 100 м, 200 м и 400 м.[1]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ирена Кирсенштајн је рођена у Лењинграду у јеврејскопољској породици.[2] [3] [4] [5] [6] Њен отац је дошао из Варшаве, а мајка из Кијева. Родитељу су се упознали у Самарканду, где су студирали, а 1947. преселили су се у Варшаву.[7]

Године 1967. Ирена се удала за свог тренера Јануша Шевинског.[8] Имају два сина, Анджеја Шевинског (рођеног 1970), који је играо одбојку за мушку одбојкашку репрезентацију Пољске и касније постао сенатор, и Јарослава (рођеног 1981).[8]

Године 1970. Шевинска је дипломирала на Универзитету у Варшави са дипломом магистра економије.[8]

Њен супруг Јануш Шевински је 29. јуна 2018. објавио вест о Ирениној смрти. Умрла је од рака у 72. години живота у Варшави на Војном институту за медицину у улици Шасеров.[9] Ирена Шевинска је сахрањена као католкиња у „Алеји заслужних“ на војном гробљу Повазки у Варшави.[10]

Године 2020. постхумно је одликована Плакетом светске атлетске баштине, једном од првих икада додељених, током церемоније пре Меморијалног атлетског митинга у Бидгошчу који носи њено име (пољ. Memoriał Ireny Szewińskiej).[11] Читаоци часописа Спортски преглед (пољ. Przegląd Sportowy) су 2021. године прогласили Шевинску пољском спортисткињом века.[12] Током своје каријере, четири пута је изабрана за пољску спортску личност године од стране истог часописа.

Каријера[уреди | уреди извор]

Између 1964. и 1980. године учествовала је на пет Олимпијских игара, освојивши седам медаља, од којих три златне. Такође је оборила шест светских рекорда и једина је атлетичарка (мушкарац или жена) која је држала светске рекорде у дисциплинама 100 м, 200 м и 400 м. Освојила је и 10 медаља на европским првенствима. Између 1965. и 1979. године освојила је 26 титула првакиње Пољске и поставила 38 државних рекорда у спринту на 100–400 м и скоку у даљ.[13]

На својим првим Олимпијским играма у Токију 1964. године освојила је сребрну медаљу у скоку у даљ и на 200 метара. Трчала је другу измену у пољској штафети 4 × 100 метара која је освојила златну медаљу.

Била је двострука победница у спринту на Светским студентским играма у Будимпешти 1965. године. Исте године поставила је свој први светски рекорд, истрчавши 100 метара за 11,1 с (ручно мерено) у Прагу, Чехословачка, 9. јула 1965. године.

1966. на Европском првенству у атлетици освојила је злато у скоку у даљ, 200 метара и штафети 4 × 100 метара; и освојила сребро у спринту на 100 метара.

На својој другој Олимпијади у Мексику, освојила је бронзу на 100 метара, али није успела да се квалификује за финале скока у даљ. Опоравила се од тог разочарања, да би освојила златну медаљу на 200 метара у времену новог светског рекорда.

Након што је родила сина, 1971. године успела је да освоји бронзану медаљу у скоку у даљ на Европском првенству у Хелсинкију. На Олимпијским играма у Минхену 1972. године освојила је бронзану медаљу на 200 метара.

У сезони 1974. постала је прва жена која је савладала границу од 50 секунди на 400 метара. Поставила је нови светски рекорд на 200 метара у времену 22,21 с. На Европском првенству у Риму победила је на 100 и 200 метара.

Своју последњу олимпијску медаљу освојила је у Монтреалу 1976. године, освојивши злато на 400 метара у времену новог светског рекорда од 49,29 секунди.[14] На инаугурационом Светском купу у атлетици 1977. победила је и на 200 и на 400 метара; победивши обе фаворизоване источнонемачке тркачице Бербел Векл и Мариту Кох.

У свом последњем наступу на Европском првенству 1978., у својој 32. години живота, успела је да освоји бронзу у тркама на 400 метара и у штафети 4 × 400 метара.

Све у свему, била је рангирана 15 година међу првих десет на 200 метара, 12 пута међу првих десет на 100 метара, 8 пута међу првих десет у скоку у даљ и 6 пута међу првих десет на 400 метара.

Године 1998. Шевинска је постала члан Међународног олимпијског комитета.[13] Била је председница Пољског атлетског савеза 1997–2009.

3. августа 2005. изабрана је као трећа жена икада у Савет ИААФ (Међународне асоцијације атлетских федерација) током прве седнице 45. ИААФ конгреса у Хелсинкију.

Била је члан Међународне јеврејске спортске куће славних и ИААФ Куће славних.[15] [16]

Међународна такмичења[уреди | уреди извор]

Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући Пољска Пољску
1964. Европске јуниорске игре Варшава, Пољска 1. 200 м 23,5
1. 4 × 100 м 46,6
1. Скок удаљ 6,19 м
Олимпијске игре Токио, Јапан 2. 200 м 23,1
1. 4 × 100 м 43,6
2. Скок удаљ 6,60 м
1965. Универзијада Будимпешта, Мађарска 1. 100 м 11,3
1. 200 м 23,5
2. 4 × 100 м 46,1
1966. Европско првенство Будимпешта, Мађарска 2. 100 м 11,5
1. 200 м 23,1
1. 4 × 100 м 44,49
1. Скок удаљ 6,55 м
1968. Олимпијске игре Мексико сити, Мексико 3. 100 м 11,1
1. 200 м 22,5
14. 4 × 100 м 53,0
16. Скок удаљ 6,19 м
1969. Европске игре у дворани Београд, Србија 1. 50 м 6,4
2. Штафета 4:53,2
1. Скок удаљ 6,38 м
1970 Универзијада Торино, Италија 25. 100 м 12,3
1971. Европско првенство у дворани Софија, Бугарска 4. 60 м 7,5
2. Скок удаљ 6,56 м
Европско првенство Хелсинки, Финска 6. 100 м 11,63
3. 200 м 23,32
5. Скок удаљ 6,62 м
1972. Европско првенство у дворани Гренобл, Француска 6. 50 м 6,39
Олимпијске игре Минхен, Западна Немачка 13. 100 м 11,54
3. 200 м 22,74
1973 Европско првенство у дворани Ротердам, Холандија 4. 60 м 7,35
1974. Европско првенство у дворани Гетеборг, Шведска 3. 60 м 7,20
Европско првенство Рим, Италија 1. 100 м 11,13
1. 200 м 22,51
3. 4 × 100 м 43,48
4. 4 × 400 м 3:26,4
1975. Европско првенство у дворани Катовице, Пољска 3. 60 м 7,26
1976. Олимпијске игре Монтреал, Канада 1. 400 м 49,28 ОР, СР, ЕР, НР
1977. Европско првенство у дворани Сан Себастијан, Шпанија 7. 60 м 7,42
Континентални куп Диселдорф, Западна Немачка 1. 200 м 22,72
1. 400 м 49,52
2. 4 × 400 м 3:25,8
1978. Европско првенство Праг, Чехословачка 3. 400 м 50,40
5. 4 × 100 м 43,83
3. 4 × 400 м 3:26,76
1979. Континентални куп Монтреал, Канада 3. 400 м 51,15
4. 4 × 400 м 3:27,39
1980. Олимпијске игре Москва, СССР 16. 400 м 53,13

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Multiple Olympic medallist and world record-breaker from Poland passes away”. Приступљено 2018-06-30. 
  2. ^ „Irena Kirszenstein-Szewinska”. jewishvirtuallibrary.org. 
  3. ^ „Irena Szewińska”. Britannica. Приступљено 26. 7. 2021. 
  4. ^ „Welcome to Jews in Sports Online”. 
  5. ^ Siegman, Joseph M. (1992). The International Jewish Sports Hall of Fame. ISBN 9781561710287. 
  6. ^ Wechsler, Bob (2008). Day by Day in Jewish Sports History. ISBN 9780881259698. 
  7. ^ Rozmowa z Ireną Szewińską.
  8. ^ а б в SZEWIŃSKA (KIRSZENSTEIN) IRENA.
  9. ^ „'First lady of Polish sport' Irena Szewinska dies at 72”. Приступљено 2018-06-30. 
  10. ^ "Pogrzeb Ireny Szewińskiej", http://wiadomosci.gazeta.pl/wiadomosci/7,114883,23638999,pogrzeb-ireny-szewinskiej-pierwsza-dame-sportu-zegnala-rodzina.html
  11. ^ „Heritage plaque honouring the legend Irena Szewinska presented in Bydgoszcz”. World Athletics. 20. 8. 2020. 
  12. ^ „Sportowiec stulecia: Irena Kirszenstein-Szewińska” (на језику: пољски). Приступљено 9. 6. 2021. 
  13. ^ а б Irena Szewińska-Kirszenstein Архивирано 1 новембар 2014 на сајту Wayback Machine.
  14. ^ „Irena SZEWIŃSKA | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-30. 
  15. ^ Joseph M. Siegman (1992). The International Jewish Sports Hall of Fame. SP Books. стр. 96, 170—171. ISBN 1-56171-028-8. 
  16. ^ Carolyn Starman Hessel (1999). Blessed Is the Daughter. Shengold Books. стр. 123—124. ISBN 1-887563-44-X.