Инвазивне биљне врсте Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Инвазивне биљне врсте Србије су оне које на овом простору угрожавају биодиверзитет на генетском, специјском и екосистемском нивоу.[1] Ове инвазивне биљне врсте су натурализоване биљне врсте које производе репродуктивно потомство, често у веома великом броју и на значајној удаљености од родитељских биљака, и поседују потенцијал да се прошире преко великих површина Србијеа али и ширег простора Балканског полуострва.[2]

Инвазивна флора Србије[уреди]

Сагледавајући проблематику инвазивних биљних врста Србије са становишта заштите природе и узимајући у обзир све тренутно расположиве податке, сачињена је списак инвазивне флоре Србије, према препознатљивости биљних таксона који су потврђени као инвазивни у различитим природним и полуприродним стаништима Србије. Са листе су искључени они таксони који се искључиво срећу на површинама које су под снажним и сталним антропогеним утицајем - рудерална станишта, урбанизоване средине, путна инфраструктура, расадници, паркови и дрвореди, плантаже, грађевине, гробља, камени и бетонски канали и слично. У сшиску уз сваки таксон наведан је и процењен степен инвазивности (јако инвазивна, спорадично инвазивна, потенцијално инвазивна).[3]

Прелиминарни списак инвазивне флоре Србије,[4]
Фамилија Латински назив Српски назив Скала инвазивности
Asclepiadaceae Asclepias syriaca циганскоперје јако инвазивна
Compositae Ambrosia artemisiifolia амброзија јако инвазивна
Compositae Aster lanceolatus звездица јако инвазивна
Compositae Bidens frondosa козји рогови јако инвазивна
Compositae Erigeron annuus красолика јако инвазивна
Compositae Erigeron canadensis репушњача јако инвазивна
Compositae Helianthus tuberosus чичока, морска репа јако инвазивна
Compositae Solidago gigantea голема златица јако инвазивна
Cucurbitaceae Echinocystis lobata дивљи краставац јако инвазивна
Gramineae Echinochloa crus-galli велики мухар јако инвазивна
Gramineae Paspalum distichum - јако инвазивна
Hydrocharitaceae Elodea canadensis водена куга јако инвазивна
Hydrocharitaceae Elodea nuttallii Нуталова водена куга јакоинвазивна
Leguminosae Amorpha fruticosa багремац јако инвазивна
Leguminosae Robinia pseudacacia багрем јако инвазивна
Polygonaceae Reynoutria japonica реинутрија јако инвазивна
Simaroubaceae Ailanthus altissima пајасен, кисело дрво јако инвазивна
Azollaceae Azolla filiculoides азола спорадично инвазивна
Balsaminaceae Impatiens glandulifera - спорадично инвазивна
Balsaminaceae Impatiens parviflora - спорадично инвазивна
Compositae Artemisia verlotiorum - спорадично инвазивна
Compositae Aster × versicolor разнобојни звездан спорадично инвазивна
Compositae Galinsoga ciliata коница спорадично инвазивна
Compositae Galinsoga parviflora коница спорадично инвазивна
Compositae Rudbeckia laciniata - спорадично инвазивна
Compositae Solidago canadensis штап светога Јозефа спорадично инвазивна
Compositae Xanthium italicum зелена боца спорадично инвазивна
Cruciferae Armoracia rusticana рен спорадично инвазивна
Gramineae Sorghum halepense коштан спорадично инвазивна
Oleaceae Fraxinus americana амерички јасен спорадично инвазивна
Oleaceae Fraxinus pennsylvanica пенсилвански јасен спорадично инвазивна
Onagraceae Oenothera biennis жути ноћурак спорадично инвазивна
Phytolaccaceae Phytolacca americana винобојка спорадично инвазивна
Polygonaceae Reynoutria sachalinensis - спорадично инвазивна
Ulmaceae Celtis occidentalis амерички копривић спорадично инвазивна
Ulmaceae Ulmus pumila ситнолисни брест спорадично инвазивна
Rosaceae Prunus padus сремза спорадично инвазивна
Rosaceae Prunus serotina касна сремза спорадично инвазивна
Vitaceae Parthenocissus quinquefolia петолисни бршљан спорадично инвазивна
Vitaceae Vitis riparia - спорадично инвазивна
Amaranthaceae Amaranthus retroflexus штир, ђипан потенцијално инвазивна
Balsaminaceae Impatiens noli-tangere прскавац потенцијално инвазивна
Compositae Aster novi-belgii - потенцијално инвазивна
Compositae Aster × salignus звездица потенцијално инвазивна
Compositae Aster tradescantii - потенцијално инвазивна
Compositae Conyza albida - потенцијално инвазивна
Compositae Conyza sumatrensis - потенцијално инвазивна
Compositae Helianthus decapetalus - потенцијално инвазивна
Compositae Iva xanthifolia ива потенцијално инвазивна
Compositae Matricaria discoidea жута камилица потенцијално инвазивна
Compositae Xanthium spinosum мали чичак потенцијално инвазивна
Compositae Xanthium strumarium зелена боца потенцијално инвазивна
Convolvulaceae Cuscuta campestris вилина косица потенцијално инвазивна
Cucurbitaceae Bryonia dioica тиква потенцијално инвазивна
Cyperaceae Cyperus strigosus - потенцијално инвазивна
Euphorbiaceae Euphorbia maculata - потенцијално инвазивна
Gramineae Cenchrus incertus - потенцијално инвазивна
Gramineae Eleusine indica - потенцијално инвазивна
Juncaceae Juncus tenuis зуква потенцијално инвазивна
Moraceae Broussonetia papyrifera дуновац потенцијално инвазивна
Onagraceae Oenothera depressa - потенцијално инвазивна
Oxalidaceae Oxalis stricta зечја соца потенцијално инвазивна
Polygonaceae Reynoutria x bohemica - потенцијално инвазивна
Scrophulariaceae Veronica persica кокошија љубица потенцијално инвазивна
Solanaceae Datura stramonium татула потенцијално инвазивна
Solanaceae Lycium barbarum жива ограда потенцијално инвазивна
Solanaceae Solanum elaeagnifolium - потенцијално инвазивна

Наведена листа насталаје као производ тренутно расположивих теренских података и сазнања из литературе. Зато се у наредном периоду очекује да ће она будућим активностима, пре свега научно- стручне јавности, али и других заинтересованих страна бити употпуњена и прецизније дефинисана правим карактеристикама инвазивности инвазивних таксона.

Подела врста према инвазивности[уреди]

Инвазивне врсте

Врсте које су означене као „јако инвазивне“ спадају у најизраженије представнике инвазивне флоре у Србији. То су „агресивни“ инвазивни представници који освајају природна и полуприродна станишта без директне помоћи људског деловања, репродукују се спонтано и опстају у стабилним популацијама. Посматрано на регионалном нивоу, ове врсте такође спадају у јасно препознате инвазивне врсте и у суседним земљама (Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска), али и шире у Европи.

Спорадично инвазивне врсте

Ове врсте су у односу на претходну групу забележене на знатно мањем броју природних и полуприродних станишта у Србији, односно локализоване су на мања подручја или регионе(Војводина, западна Србија) или само одређене локалитете и типове станишта (поред одређених река, у неким шумама и сл.). Типична станишта таквих врста у Србији су антропогено настале и одржаване површине, одакле се повремено субспонтано шире.

Потенцијално инвазивне врсте

Ове врсте су углавном представници рудералне флоре, односно везане су за станишта са јасно израженим антропогеним утицајем. Ове врсте свој инвазивни потенцијал остварују на многим антропогено створеним на природним и полуприродни мстаништима Србије. Међутим, узимајући у обзир да су ове врсте већ исказале своју инвазивност у појединим суседним земљама у региону и шире, могле би неке од њих ускоро постати инвазивне и у Србији и стога се препоручује њихово праћење.

Извори[уреди]

  1. ^ Панић, Н., Stanley M., Тркуља, М. (2000): Geodiversity; Earth Heritage, issue 14, Royal Society for Nature Conservation, Ludlow, UK, pp. 15-18.
  2. ^ Група аутора. 2003: Еколошке активности за основне и средње школе, Приручник за професоре и наставнике, Европска агенција за реконструкције, Војна школа, Београд.
  3. ^ Лазаревић Предраг, Стојановић Верица, Јелић Ивана, Перић Ранко, Крстески Биљана, Ајтић Растко, Секулић Ненад, Бранковић Саша, Секулић Горан, Бједов Владан ПРЕЛИМИНАРНИ СПИСАК ИНВАЗИВНИХ ВРСТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ СА ОПШТИМ МЕРАМА КОНТРОЛЕ И СУЗБИЈАЊА КАО ПОТПОРА БУДУЋИМ ЗАКОНСКИМ АКТИМА. ЗАШТИТА ПРИРОДЕ 62/1, ЧАСОПИС ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ. Београд 2012.
  4. ^ Лазаревић Предраг, Стојановић Верица, Јелић Ивана, Перић Ранко, Крстески Биљана, Ајтић Растко, Секулић Ненад, Бранковић Саша, Секулић Горан, Бједов Владан ПРЕЛИМИНАРНИ СПИСАК ИНВАЗИВНИХ ВРСТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ СА ОПШТИМ МЕРАМА КОНТРОЛЕ И СУЗБИЈАЊА КАО ПОТПОРА БУДУЋИМ ЗАКОНСКИМ АКТИМА. ЗАШТИТА ПРИРОДЕ 62/1, ЧАСОПИС ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ. Београд 2012. 10-12