Кула Небојша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кула Небојша

Кула Небојша је једна од најпознатијих кула у Београдској тврђави. Налази се у Доњем граду на улазу у некадашње Дунавско пристаниште. У њој је за време турске владавине погубљен грчки револуционар Рига од Фере.

Назив и легенда[уреди]

Кула је добила назив негацијом глагола бојати се, што би значило да се кула не боји ниједног непријатеља и да је неосвојива.

Такво именовање кула се може наћи и код других словенских народа, као нпр. у словачким тврђавама[1][2][3]
Често се неправилно назива и "Небојшина кула" услед недовољног познавања историје и лакшег памћења имена (због природе језика "Небојшина кула" звучи исправније иако је потпуно другачијег значења).

Према легенди кула Небојша је била Донжон кула Београдске тврђаве у доба деспота Стефана, која је вероватно изгледала попут Деспотове куле у манастиру Манасија. Легенда даље каже да се кула као Неосвојива, када су Турци након тешких борби заузели скоро целу Београдску тврђаву, винула у ваздух и одлетела у Доњи град ван њиховог домашаја, тако да је они никада нису ни заузели. Од тога времена она стоји на свом данашњем месту да сведочи о својој непобедивости и непокорности.

Кула Небојша

Првобитни називи куле били су Бела и Темишварска кула, да би свој данашњи назив добила тек у XVII веку. Тада је у експлозији барута одлетео у ваздух Мали Град са првобитном кулом Небојшом (простор од Дефердареве капије до Победника), после чега је назив Небојша прешао на кулу у пристаништу.

Изглед[уреди]

Кула Небојша има основу правилног осмоугла са дебелим зидовима. Има четири спрата и приземље (пет етажа) са укупном висином од 22m. На свакој страни спратова смештени су отвори за топове којима је посада могла да дејствује по нападачима како са река тако и са копна. Кула је раније имала заравњени врх са грудобраном и истуреним дрвеним конзолама за дејство по непријатељу. У првој половини XVIII века током велике обнове Београдске тврђаве коју су спровели Аустријанци, врх куле са грудобранима је замењен кровном конструкцијом која је опстала до данашњих дана.

Кула спада у ред типичних артиљеријских вишеспратних кула које су се у то доба градиле у скоро свим утврђеним градовима тог доба.

Прошлост куле Небојше[уреди]

Кула Небојша је настала око 1460. године. Изградили су је Угари да би заштитили прилаз Дунавском пристаништу и њега самог од турских напада. Турци су приликом освајања Београда 1521. године успели да продру у Доњи град тек када су артиљеријом срушили Кулу Небојшу. Она је са својим топовима имала велики значај у бурној историји Београда као, уз кулу Млинарицу, најјача кула у Доњем граду. Због тога је често била на удару освајачких артиљерија, тако да је више пута рушена и поново подизана.

Кула Небојша

Кула Небојша као тамница[уреди]

Са губитком значаја Дунавског пристаништа и његовим затрпавањем кулу Небојшу Турци претварају у најпознатију тамницу Београдске тврђаве. Она због те улоге постаје један од мрачних симбола Београда попут Беле Куле у Солуну или Тауера у Лондону.

Њен најпознатији заточеник је био велики грчки родољуб Рига од Фере који је у њој погубљен 24. 06. 1798. године. Поред њега у њој је живот изгубио и митрополит Методије, који је убијен 1800. године по наредби Хаџи Мустаф паше.

Други светски рат[уреди]

На простору око куле се налази масовна гробница жртава усташког логора Јасеновац.[4][5] Ту су током Другог светског рата сахрањени лешеви које је на обалу избацила река Сава.[4][5] Унакажене лешеве су извлачили рибари и сахрањивали поред куле.[6]

Кула Небојша данас[уреди]

Кула Небојша после рестаурације

Почетком XXI века власти града Београда постигле су оквиран договор са грчким властима о обнови куле и њеном отварању за посетиоце уз помоћ средстава које би Грци обезбедили. Радови на обнови су отпочели у јуну 2009. године и окончани су у мају 2010. године. Кула је отворена за јавност, са изложбеним простором на четири спрата, од којих је први посвећен Риги од Фере.

Поглед кроз прозор Куле Небојша

Референце[уреди]

  1. ^ Stara Ĺubovna, Gotická veža - bergfried (nebojsa) [1], Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Spišský hrad [2]
  3. ^ Slanec Castle - Nebojsa tower, Slovakia [3], Приступљено 10. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Србољуб Живановић (1. 5. 2009). „Нема саживота жртава и убица без покајања”. Православље (Новине српске патријаршије), бр. 1011. Приступљено 2. 10. 2011. 
  5. 5,0 5,1 „Проф. др Србољуб Живановић: Истина о Јасеновцу”. Борба за веру. 8. 10. 2008. Приступљено 2. 10. 2011. 
  6. ^ „Градина (Бранко Миљуш)”. Спомен-подручје Доња Градина. 2008. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2012. Приступљено 11. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди]