Срби у Мостару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Мостару
Vojislav Šola.jpg
Aleksa Santic.JPG
Ducic.jpg
Svetozar Ćorović 1975 Yugoslavia stamp BW.jpg
Osman Djikic.jpeg
Vladimir Ćorović.jpg
Dusan Bajevic.jpg
Dalipagic.JPG
Sergej Trifunovic Crop.jpg
Укупна популација
3.644 (2003)
Језици
српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Срби у Босни и Херцеговини
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срба у општини Мостар, по попису из 1991. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, Срба у Мостару има 3.644.

Историја[уреди]

Култура[уреди]

Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра 1888. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола.

Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као Зора) излазио је од 1896. године.

Видовдански покољ[уреди]

На Видовдан 1941. године усташе су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад Читлука, 10 km од Мостара.[1][2][3]

Усташе су побиле и цијело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку.

У јуну 1992. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир.

Цркве[уреди]

Саборна црква у Мостару 1890—1900.

Током рата у Босни и Херцеговини, 1993. године, хрватски ексремисти су уништили Саборну цркву Св. Тројице и Цркву Рођења Пресвете Богородице (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине 19. вијека.[4][5]

Знамените личности[уреди]

Међу знаменитим Србима који су рођени или су живјели у граду су:

Јован Дучић, Владимир Ћоровић, Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Смаил-ага Ћемаловић, Осман Ђикић, Душан Бајевић, и Перо Зубац.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325
  2. Архив Херцеговине, фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946
  3. Споменица Мостара 1941-1945
  4. ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership, Statement of the Case, Article 27, 2003.
  5. Prof. Michael Sells' page documenting the destruction, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]