Портал:ЈСД Партизан/Биографија 2015.
Мај
Изабрана биографија
Данило Жерјал (Дутовље, Сежана, 11. фебруар 1919 — Каракас, 28. август 1984) касније познат као Данијел Сереали (шп. Daniel Cereali) био је југословенски и венецулански атлетски репрезентативац. Такмичио се у техничким дисциплинама бацању диска и кладива.
Даанило Жерјал по пореклу је Словенац, рођен је у тадашњој Краљевини Италији, јер се Сежане налазила у њеном саставу. По завршетку Другог светског рата налазио се у ЈНА у Београду, и као члан екипе ЈНА 1945 учествује на 1. послератном Првенству Југославије у атлетици. Такмичио се у бацању диска и победио. (44,04 м). И истој дисциплини, сада као члан АК Партизан пет следећих првенстава осваја прво место: 1946. (46,69 м); 1947. (47,25); 1948. (45,78 м); 1949. (47,95 м) и 1950. (46,82 м).
Поред бацања диска такмичио си и у бацању кладива. У овој дисциплини није био успешан као са диском.
Са екипом Партизана четвороструки је првак Југославије 1947—1950 године.
Као репрезентативац Југославије учествовао је на Летњим олимпијским играма 1948. у Лондону где је заузео 16 место. Југославију је представљао и на два Европска првенства. У Ослу 1946. био је 10. са 44,31 м, а 1950. у Бриселу 9. са 45,92 метра.
Јун
Изабрана биографија
Душан Кецман (рођен 6. новембра 1977. у Београду) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека шутера. Највећи траг у каријери је оставио у дресу Партизана за који је наступао у три наврата.
Кошарком је почео да се бави у београдском ИМТ–у који касније мења име у Беопетрол, где је играо све до сезоне 2000/01. Те сезоне је проглашен за најкориснијег играча лиге. У сезони 2001/02. је играо за ФМП Железник. Био је на проби у Виртусу, али до преласка у овај клуб није дошло због финасијских проблема, па је у лето 2002. прешао у Партизан, у коме је остао две пуне сезоне пре одласка у лето 2004. Са Партизаном је освојио две титуле државног првака, у сезонама 2002/03. и 2003/04. Током следеће две године је играо у Македоникосу, Ефес Пилсену и Остендеу (2004/2005), после чега је играо у украјинском Кијеву (2005/06).
У лето 2006. се вратио у Партизан. У сезони 2006/07. освојио је национално првенство и Јадранску лигу и пласирао се у другу фазу Евролиге. Следеће године са Партизаном је одбранио првенство и Јадранску лигу и освојио Куп Радивоја Кораћа, а у Евролиги је стигао до четврфинала.
Јул
Изабрана биографија
Стјепан Бобек (Загреб, 3. децембар 1923 — Београд, 22. август 2010) је бивши југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
Рођен 3. децембра 1923. у Загребу. Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског у лиги нацистичке Хрватске, а играо је и за репрезентацију НДХ.
1945. године је дошао у Партизан и за „црно-беле“ је играо све до 1959. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола“, а његово „ролање“ лопте и „златна пета“ остали су у Југословенском фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација. Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа. У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула, два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги Југославије (с Вардаром). 1995. године изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Август
Изабрана биографија
Глигорић се у родном Београду са шахом упознао релативно касно, у 13 години. Само две године касније, 1938, са само 15 година, победио је на такмичењу Београдског шаховског клуба. Неосредно пред рат изгубио је оба родитења и остао сироче. Професор др Нико Миљанић, такође пасионирани шахиста, прихватио га је као сопственог сина. Уочи Другог светског рата млади мајстор се квалификовао на државно првенство, али је напад Немачке на Краљевину Југославију нагло прекинуо шаховску збиљу. Када је избио рат Глигорић је са Миљанићима пребегао у Црну Гору, у Бањане, а нешто касније је ступио у партизане. Тако је као партизански борац, за све време рата био одвојен од шаха. После демобилизације посвети се оживљавању шаховске организације радећи је као новинар и организатор шаховских такмичења. Највећи део своје каријере играо је у Партизану, али је стицајем околности, био један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Учествовао је на све већем броју такмичења, веома брзо развијајући своје шаховске способности. Године 1947. освојио је прво место на првенству Југославије и победио на свом првом међународном турниру у Варшави, био је испред Смислова и Болеславског, чиме је означио пробој у светску елиту. Године 1958. у анкети дневног спортског листа Спорт, проглашен је за најбољег спортисту Југославије.
Септембар
Изабрана биографија
Милан Гале Мушкатировић' (Бихаћ, 9. март 1934 — Београд, 27. септембар 1993) је југословенски ватерполиста који је играо на позицији голман.Сматра се једним од најбољих светских голмана током 1960-их.
Дипломирао је на Београдском универзитету 1959. године, а 1965. године постао професор органске хемије на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, а касније и његов декан. Након завршетка спортске каријере постао је познат као научни и друштвено-спортски радник.
На Олимпијским играма је учествовао 2 пута. На Олимпијским играма 1960. године у Риму је са репрезентацијом Југославије заузео 4. место, дој је на Олимпијским играма 1964. године у Токију освојио сребрну медаљу .
На Европском првенству у ватерполу 1958. године које је одржано у Будимпешти је освојио сребрну медаљу. На Медитеранским играма које су одржане 1963. године у Напуљу је освојио златну медаљу.
Октобар
Портал:ЈСД Партизан/Биографија октобар 2015.
Новембар
Портал:ЈСД Партизан/Биографија новембар 2015.
Децембар
Изабрана биографија
Емир Бекрић (Београд, 14. март 1991) је српски атлетичар који је специјалиста за трке на 400 метара са препонама, национални рекордер, освајач медаља на светском и европском првенству.
Бекрић је и јуниорски рекордер Србије у дисциплини 110 метара са препонама (резултат 14.20 постигнут 2008). На Европском првенству за млађе сениоре 2011. у Острави је освојио бронзану медаљу. На Летњој универзијади у Шенџену исте године је у полуфиналној трци оборио државни рекорд стар 23 године на 400 метара са препонама временом од 49,55 секунди. Касније је у финалу заузео шесто место.
На Европском првенству у Хелсинкију 2012. године је освојио сребрну медаљу у трци на 400 метара са препонама коју је истрчао за 49,49 секунди. На овај начин Бекрић је постао први српски атлетичар који је освојио медаљу на Европским првенствима на отвореном. У полуфиналној трци Бекрић је оборио национални рекорд са 49,37 секунди.
Учествовао је на Медитеранским играма у Мерсину 2013. и победио постигавши, рекорд Медитеранских игара и нови национални рекорд 48,83 секунде. Недуго затим учествовао је и на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу, где је са временом од 48,76 освојио злато и поставио нови државни рекорд.