Портал:Војска/Чланак месеца/Архива
Чланак месеца [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
М-84 је савремени тенк треће генерације произведен у СФРЈ. Коришћен је у свим сукобима на просторима бивше Југославије као и у Операцији „Пустињска олуја“ у саставу кувајтских снага. Паралелно са распадом СФРЈ распао се и ланац производње овог тенка због чега се М-84 не производи још од 1992. год. Током седамдесетих година 20. века војни врх ЈНА је донео одлуку да се започне производња првог домаћег тенка. Због недостатка искуства у пројектовању и производњи тенкова одлучено је да као основа за израду домаћег тенка послужи неки од постојећих модела тенкова треће генерације. Одлучено је да то буде совјетски тенк Т-72, који је у то време сврставан међу најбоље тенкове на свету. Од Совјетског Савеза је купљена лиценца за производњу Т-72. Паралелно са почетком производње анализиране су све предности и недостаци овог модела како би стечена искуства била искоришћена приликом израде домаћег тенка.
Фебруар[уреди извор]
JAS 39 Грипен (енгл. griffin) је вишенаменски једномоторни борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+). Производи га шведска компанија Саб (швед. Saab). Назив JAS му наглашава вишенаменску улогу. То су почетна слова од шведских речи: jagt, attak, spaning, што значи ловац, јуришник и извиђач. Развијен је и производи се као резултат доследне шведске стратегије вишегодишњег ослонца на властити развој и производњу борбених авиона. Без обзира што су развој пратиле значајне тешкоће, швеђани су истрајали до краја, и не само да су обезбедили своме ваздухопловству квалитетан борбени авион, него су га понудили и на иностраном тржишту. „Грипен“ замењује старије авионе Саб 35 дракен и 37 вигген, у шведском ваздухопловству. Концепционо се заснива на аеродинамичкој конфигурацији делта крило спрегнуто с канардом, пројектованом релаксираном уздужном статичком стабилношћу, на основу примене електричних команди лета (енгл. fly-by-wire control systems). Покреће га двопроточни турбомлазни мотор Волво РМ12, а постиже максималну брзину адекватну Маховом броју 2. Касније је авион модификован за НАТО стандарде, са могућношћу пуњења горивом у лету.
Март[уреди извор]
Војска Србије (скраћено ВС) је оружана формација Републике Србије. Званично је створена 8. јуна 2006. године уредбом Народне Скупштине Републике Србије. Настала је након проглашења независности Црне Горе од оних делова Војске Србије и Црне Горе који су се налазили на територији Србије.
По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.
Бројно стање Војске Србије је око 38.000 лица. Војска спроводи значајне организационе промене, али се суочава и са великим финансијским проблемима.
Мисије и задатке Војске дефинише Скупштина на основу неотуђивог права државе на индивидуалну и колективну одбрану, сагласно члану 51. повеље ОУН, на принципима међународног права којима се регулише употреба силе.
Мисије Војске су: одбрана државе од спољног оружаног угрожавања; учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету; подршка у случају природних непогода и катастрофа.
Април[уреди извор]
F-22 Раптор (енгл. F22-Raptor) је једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби. Може да лети с већим брзинама од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања. Основна намена му је постизање превласти у ваздушном простору а секундарна дејство по земаљским циљевима.
F-22 је способан да лети на изузетно великим висинама и с великим брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, елекртонске и друге опреме, система управљања и за смањење уочљивости и могућности откривања са земље и из ваздуха (стелт технологија).
Неколико држава попут, Јапана, Аустралије, Израела показало је жељу за куповином Раптора, али је амерички Конгрес ставио забрану на продају, чак и поузданим америчким савезницима.
Мај[уреди извор]
Бугарска војска (буг. Българска армия) је оружана формација Републике Бугарске. Главнокомандујући је Председник Георги Прванов. Министарство одбране је задужено за цивилну контролу и политичку управу, док је Генералштаб задужен за војну управу. Оперативне елементе Војске Бугарске чине: Бугарске копнене снаге, Бугарска морнарица и Бугарске ваздушне снаге.
Након што је постала чланица НАТО пакта у априлу 2004., министарство одбране Бугарске је започело план (познат под именом ПЛАН 2004) којим је започет процес смањења, модернизације и реорганизације у Бугарској војсци чиме је број припадника Војске Бугарске смањен на 50.000. Од 1. јануара 2008., одслужење војног рока у Бугарској је укинуто, чиме је Војска Бугарске постала 100% професионална.
Јуни[уреди извор]
Г-4 Супер Галеб је авион с турбомлазним мотором, намењен за прелазно школовање пилота. Развијен је као савременији наследник Г-2 Галеба, већих могућности, за прелазно школовање војних пилота после авиона Утва 75, односно после авиона Ласта, а испред авиона Орао и других борбених авиона. Секундарна му је борбена намена за дејство против циљева на земљи.
Пројекат и комплетан развој је водио Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову а производен је у ваздухопловној индустрији СФРЈ, на челу с фабриком авиона Соко Мостар.
Јули[уреди извор]
Тенк је тешко оклопљено и добро наоружано гусенично борбено возило намењено за уништавање непријатељске пешадије, оклопних возила и утврђених положаја. Тенк служи као подршка пешадији или дјелује самостално. Има главни топ великог калибра који се налази на покретној куполи и додатне стројнице. Својим оклопом штити посаду, а има могућност кретања по тешким теренима. Главно је стратешко и тактичко оружје у копненој војсци.
Као војно средство, тенк се прво појавио у Првом светском рату као иновација британске војске и послужио је у разбијању рововског ратовања. У Другом светском рату, тенк је направио револуцију у ратовању, и скупа са ваздухопловством створили су окосницу војног деловања у војној доктрини муњевитог ратовања (нем. blitzkrieg) који су усавршили и примењивали Немци, иако су теоретске основе поставили Енглези по завршетку Првог светског рата.
Данас тенкови ретко делују самостално, пошто су организовани у оклопно-механизоване јединице, које укључују подршку пешадије, која може пратити тенкове у оклопним транспортерима или борбеним возилима пешадије. Такође их обично прате авиони за извиђање и подршку.
Август[уреди извор]
Римска легија (од латинске речи legio, према глаголу legere, „држати се заједно“) била је основна јединица римске копнене војске. Легионар је био војник - припадник легије.
Савремени еквивалент легије као војне јединице по величини, односно броју припадника, би отприлике била једна бригада. Једна легија се обично територијално везивала за једну римску провинцију у којој се бринула за њену безбедност и војну одбрану, али је такође значајан број примера мобилности легија што је било нарочито изражено током римских војних кампања и ратова. Тако је на пример легија под називом Legio VI Ferrata пратила Цезара (100 - 44 године п. н. е.) од Галије, преко Хиспније и Балкана до Египта, а након његовог убиства служила је и у подручјима која данас носе име Мала Азија и Блиски исток. Римска војска је бројала 60 легија у времену успона и око 18 легија у време криза. Са преласком Римске републике у Римско царство, римска војска је професионализована, а структура легије је претрпела велике промене.
Због великог војног успеха које су постигле Римска република и касније, Римско царство, легија је дуго времена била сматрана као узор војне ефикасности и способности.
Величина једне легије варирала је током историје античког Рима од 4.200 легионара (30 манипула од по 120) и 300 коњаника (equites) времену Републике до 5200 војника плус помоћне трупе у империјалном добу (10 кохорти, од тога њих 9 по 480 легионара док је прва кохорта бројала готово двоструко више - 800 легионара).
Сматра се да је Рим укупно формирао неколико стотина легија а до данас је идентификано њих око 50, са њиховим именима, датумима формирања и распуштања, симболима, биткама у којима су учествовале и подручјима где су биле распоређене.
Септембар[уреди извор]
Литорио (итал. Littorio, ликторски) је био италијански бојни брод класе Литоријо. Поринут је у Ђенови 1937. г. Користила га је Италијанска краљевска ратна морнарица током Другог светског рата. Након пада фашизма у Италији, брод је преименован у Италија (итал. Italia), због повезаности његовог имена са том идеологијом (симбол фашизма је био сноп прућа којег су носили римски ликтори — лат. fasces lictoriae).
Брод је свеукупно извео 46 борбених мисија од чега 9 у потрази за непријатељем и 3 као подршка конвојима. Исечен је након његовог отписивања, 1948.
Октобар[уреди извор]
Equites је био назив за коњицу у време античког Рима. Коњица је првобитно била престижна јединица у којој су римски младићи могли да покажу и докажу своје вештине и снагу и можда тако да отворе себи пут за евентуалну политичку каријеру. Сваки коњаник је набављао своју опрему, и то: округли штит, шлем, оклоп, мач и једно или више копаља. У легији није било много коњаника. У првим легијама које су укупно бројале око 3.000 ратника (4.200 ако урачунамо и лаку пешадију, velites) коњаника је било само око 300, подељених у 10 јединица од по 30 људи.
Поред тешке коњице, била је ту и лака коњица коју су чинили сиромашнији грађани и богати момци који нису били довољно стари да би били hastati или equites. Њихова улога у борби била је ометање, разбијање и обилажење непријатељских јединица пешадије као и борба против противничке коњице. У наставку борбе често су силазили с коња и настављали борбу на ногама, на први поглед чудан избор, али сасвим логичан, јер пре него што су изумљене узенгије није било лако одржавати равнотежу у борби на коњу.
Новембар[уреди извор]
Црвена армија (рус. Красная Армия) је скраћено име за Црвену армију радника и сељака (рус. Рабоче-Крестьянская Красная Армия), оружану снагу коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју крви коју је пролила радничка класа у својој борби против капитализма. Иако је Црвена армија 1946. променила име у Совјетска армија, људи са запада су и даље користили термин „Црвена армија“ и касније, на пример, током Хладног рата.
Децембар[уреди извор]
Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) један је од најпознатијих ратних бродова Другог светског рата, и најбољи је у својој класи. Добио је име по немачком канцелару из XIX века, Оту фон Бизмарку, а постао је познат након Битке за Дански теснац (мај, 1931), када је, пошто је потопио заставни брод и понос Британске краљевске морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941, Черчил наредио „Потопите Бизмарк!“. Након лова који је трајао три дана, Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.