Баптисти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. децембар 2014. у 03:41

Баптисти су протестантски хришћани чија је главна одлика став да треба крстити само сазреле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

Настанак

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима. Ову верску заједницу основао је Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

Прва баптистичка црква основана је 1612. године када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.

Литература

T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation

Види још

Протестантизам

Галерија

Прва баптистичка црква у Отави
Баптистичка црква у Београду
Баптистичка црква у Новом Саду

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Хришћанство}}
-'''Баптисти''' су [[Протестанти|протестантски]] [[хришћани]] чија је главна одлика став да треба крстити само сазреле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].
+'''Баптисти''' су [[протестантизам|протестантски]] [[хришћани]] чија је главна одлика став да треба крстити само сазреле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].
 == Настанак ==
@@ Ред 8: / Ред 8: @@
 Прва баптистичка црква основана је [[1612]]. године када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба [[Комонвелт]]а. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.
-Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презбитеријанци]]ма и [[индипенденти]]ма, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.
+Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презвитеријанство|презбитеријанцима]] и [[индипенденти]]ма, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.
 == Литература ==