Пређи на садржај

Америчка Девичанска Острва — разлика између измена

[[Девичанска острва]] су првобитно насељавали народи [[Цибони]], [[Кариб]] и [[Аравак]]. Острвима је дао име [[Кристифор Колумбо]] на свом другом путовању у [[Нови свет]] [[1493]], по легенди о [[Света Урсула|Светој Урсули]] и њених 11000 девица. У наредних 300 година острвима су владале [[Шпанија]], [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]], [[Холандија]], [[Француска]], [[Хоспиталци|Малтешки витезови]] и [[Данска]].
 
[[Данска западноиндијска компанија]] се појавила на Сент Томасу [[1672]], на Сент Џону [[1694]], а купила је Сент Кроа од Француске [[1733]]. Острва су постала краљевска данска колонија [[1754]]. под данским именом -{''Jomfruøerne''}-. Плантаже [[Шећерна трска|шећерне трске]], уз рад црних [[Ропство|робова]], биле су окосница економије острва у [[18. век|18-ом.]] и раномпочетком [[19. век]]уа све до [[Укидање ропства|укидања ропства]]. Укидање ропства је прогласио гувернер [[Петер фон Шолтен]] [[3. јул]]а [[1848]].
 
Касније, острва нису била економски самоодржива тако да је Данска влада морала да финансијски помаже острва. Покушај економских реформи није био успешан, делом због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]].
 
За време подморничких операција у Првом св.светском рату, САД су се бојале да би [[Немачка]] могла искористити острва као базу за подморнице, тако да је предложила Данској да их откупи. После пар месеци преговора острва су продата за 25 милиона долара. Данска се журила са продајом, јер је претпостављала да ће [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ионако окупирати острва, ако Немачка окупира Данску. Такође, материјални трошкови које је Данска плаћала за опстанак колоније подстакли су политичаре да постигну консензус о продаји. Референдум [[1916]]. убедљиво је потврдио намеру да се острва продају. Званично, Данска Девичанска острва су постала део САД [[17. јануар|17-ог. јануара]] [[1917]], а власт на територији је успоставила марта исте године.
 
== Географија ==