Манастир Градиште — разлика између измена

Манастир Градиште
Манастир Градиште
Основни подаци
Јурисдикција	Митрополија црногорско-приморска; Српска православна црква
Оснивање	11. век
Место	Буљарице, Петровац
Држава	Црна Гора

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 27. јун 2016. у 11:19

Манастир Градиште припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се у Буљарици, удаљен три километра од Петровца, на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у Бар.

Прошлост манастира

По народном предању манастир Градиште је подигнут у 11. веку на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у 14. веку, у Повељи краља Милутина из 1305. године, којом се потврђује да га је његова мајка, краљица Јелена даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у Котору 1310. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање.

Од настанка манастир је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео 1785. године од стране Турака, на челу са Махмуд-пашом Бушатлијом. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.

У Другом светском рату опљачкали су га и спалили Италијани. Приликом земљотреса који је погодио Црну Гору у априлу 1979. године били су порушени кровови и зидови манастирских цркава.

Манастирски комплекс

Манастирски комплекс чине три храма и конак. Главни храм је посвећен Светом Николи. На истом платоу је други посвећен Светом Сави, који доминира манастирским комплексом и трећи храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на вишем платоу и око њега је активно сеоско гробље.

* Црква Светог Николе је главна манастирска црква, живописана је мотивима из Старог и Новог завета, као и фигурама династије Немањића, настале 1620. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. Иконостас у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На централном платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског конака која је средином 19. века добила данашњи изглед.

Црква Светог Саве је подигнута 1864. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.

Иконостас цркве Светог Николе

Према натпису на једној од престоних икона, аутор иконостаса је зограф Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је 1795. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.

Види још

Списак манастира Српске православне цркве

Извори

Спољашње везе

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 | јурисдикција = [[Митрополија црногорско-приморска]]<br />[[Српска православна црква]]
 }}
-'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у град [[Бар (Црна Гора)|Бар]].
+'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у [[Бар (Црна Гора)|Бар]].
 == Прошлост манастира ==
 По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. век]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. век]]у, у Повељи [[краљ Милутин|краља Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање.
-Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
+Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом [[Кула|кулом]] и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.
+У [[Други светски рат|Другом светском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
 == Манастирски комплекс ==
 Манастирски комплекс чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], који доминира манастирским комплексом и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].
+ * Црква Светог Николе је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На централном платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[конак]]а која је средином [[19. век]]а добила данашњи изглед.
+* Црква Светог Саве је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
-=== Црква Светог Николе ===
+* Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.
-Црква Светог Николе је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић.
-=== Црква Светог Саве ===
-Црква Светог Саве је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
-=== Црква Успења Пресвете Богородице ===
-Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.
 == Иконостас цркве Светог Николе ==
+Према натпису на једној од престоних икона, аутор иконостаса је зограф Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је [[1795]]. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.
 == Види још ==