Баптисти — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м ispravljanje veza ka Commonsu |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Baptist |
{{Commonscat|Baptist}} |
||
* [http://teachinghistory.org/history-content/ask-a-historian/22329 Baptist Origins].",Buescher, John [http://www.teachinghistory.org/ Teaching History]. |
* [http://teachinghistory.org/history-content/ask-a-historian/22329 Baptist Origins].",Buescher, John [http://www.teachinghistory.org/ Teaching History]. |
||
* [http://www.allianceofbaptists.org Светски савез баптиста] |
* [http://www.allianceofbaptists.org Светски савез баптиста] |
Верзија на датум 23. јун 2018. у 18:41
Део серије о хришћанству |
Хришћанство |
---|
Портал Хришћанство |
Баптисти су покрет унутар протестантизмa основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитимa, огранкoм протестантcке радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .[1]
Настанак
Утемељивачима покрета сматрају сe Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливерa Кромвелa.[1]
Крштење и обред
Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .[1]
Контроверзе
Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.
Ширење
Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвojилo крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам je потпаo под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.
По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима
Литература
- T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
- T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation
Види још
Галерија
-
Прва баптистичка црква у Отави
-
Баптистичка црква у Београду
-
Баптистичка црква у Новом Саду
Референце
- ^ а б в Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History.Retrieved 23 September 2011.