Патријарх српски Јефрем — разлика између измена
мНема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
| Ред 57: | Ред 57: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* [http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}} |
* [https://web.archive.org/web/20070312055616/http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}} |
||
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју] |
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
||
* http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=255 |
* http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=255 |
||
Верзија на датум 13. септембар 2018. у 23:44
| Јефрем | |
|---|---|
| Датотека:Jefrem1.jpg | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1311. |
| Место рођења | код Трнова, |
| Датум смрти | 15. јун 1399. (87/88 год.) |
| Место смрти | у близини Пећи, |
| Aархиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1375—1379) |
| Претходник | Сава IV |
| Наследник | Спиридон I |
| Aрхиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1389—1390) |
| Претходник | Спиридон I |
| Наследник | Данило III |
Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1390. године.[1]
После упокојења патријарха Саве IV, на позив кнеза Лазара и Ђурђа Балшића, сазван је 1375. године сабор у Пећи, на који се сабраше митрополити, епископи и часни игумани да изаберу новог поглавара Српске цркве. И после дугог већања у среду 3. октобра 1375. године, за српског патријарха изабран је Јефрем.
Биографија
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.[2]
Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.[2] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.
Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.
Књижевни рад
У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким временима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.
Превод на савремени српски језик
- Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.
Референце
- ^ Вуковић 1996, стр. 221-222.
- ^ а б Спремић 1994, стр. 28.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
- Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
- Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).
Велико Търново, изд. "Фабер". 1999. ISBN 978-954-9541-34-2. стр. 55-103.
Спољашње везе
- Охридски пролог за 15. јун (28. јун) (језик: српски)
- Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју[мртва веза]
- http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=255