Патријарх српски Никон

Патријарх српски Никон I
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године	(1419—1435)
Претходник	Кирило I
Наследник	Теофан I

Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1419. до 1435. године.

На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој Сребрници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.Владар Србије Деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском Патријарху Никону (1419-1435) да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.Ради потписивања Фирентинскe унијe, што је био покушај уније римокатоличке и православне цркве на црквеном сабору у Фиренци 6. јула 1439. године када Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом.

У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.

Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.

Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.

Литература

• „Никон (патријарх српски)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927. 
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић. 
• Поповић, Јелена Р. (2014). „Положај Српске Православне Цркве у последњим деценијама српске Деспотовине” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 151—160. 

Спољашње везе

• Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју